12:54, 12.06.2019Izvor: Radio Kosovo 2, RTK2

Dvadeset godina od ulaska NATO snaga, Priština gotovo bez Srba



U poslednjih 20 godina, u Prištini gotovo da nije bilo povratka Srba, koji su uglavnom prodali svoje stanove i kuće.

dvadeset-godina-od-ulaska-nato-a-pristina-gotovo-bez-srba

Foto: RTK2

U Prištini je pre sukoba 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, koji su grad napustili nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je prekinuto NATO bombardovanje SR Jugoslavije i dogovoreno povlačenje srpske vojske sa Kosova.

Prema nekim informacijama, u kosovskoj prestonici danas živi oko 30-ak Srba, uglavnom starijih osoba, koji nikada nisu ni napuštali Prištinu. Ipak, kroz grad se svakodnevno kreće i preko 1.000 Srba, koji su zaposleni u raznim kosovskim i međunarodnim insitucijama i organizacijama.

Portparol Ministarstva za zajednice i povratak u Vladi Kosova Uroš Staletović, u pisanoj izjavi za redakciju na srpskom jeziku Radio Kosovo 2, navodi da su kosovske institucije u protekle dve decenije dobijale malo zahteva za povratak Srba u Prištinu.

“Postoji više razloga za to, ali su najveći razlozi pre svega uzurpirana imovina i bezbednost”, objašnjava Staletović.

U odgovoru se napominje i da je par meseci nakon iseljavanja Srba iz Prištine bilo većeg interesovanja za povratak.

“Kako je vreme prolazilo, to interesovanje je bilo sve manje i manje, upravo zbog gorenavedenih problema”, navodi se iz Ministarstva za zajednice i povratak.

Takođe se dodaje da su zainteresovani za povratak u Prištinu uglavnom bili ljudi koji su vodili neki sudski spor, po pitanju rešavanja problema sa vlasništvom nad imovinom, koja je ranije bila društvena i davana na korišćenje.

“Nama bi kao instituciji, koja se bavi pitanjem povratka raseljenih, bilo jako drago kada bi u budućnosti došlo do značajnih promena po ovom pitanju i mi smo spremni da pružimo podršku onima koji žele da se vrate u Prištinu, ali smo više puta napominjali da pitanje povratka ne zavisi samo od Ministarstva za zajednice i povratak, već od svih institucija koje moraju da pomognu ovaj proces na ozbiljniji način”, zaključuje se u pisanoj izjavi.

Nakon formiranja prvih posleratnih kosovskin institucija, grupa srpskih intelekualaca je odlučila da se politički angažuje kako bi se izborili za veća prava svog naroda. Među njima su bili Rada Trajković i Ranđel Nojkić, oboje iz Prištine.

Bivša poslanica u Skupštini Kosova i dobar poznavalac političkih prilika Rada Trajković ocenjuje da nikada nije postojala politička volja da se pokrene proces povratka Srba u Prištinu.

“Nema inkluzivnosti Srba u institucijama u Prištini, ima ih samo u centralnim institucijama, dođu na zasedanja i vrate se u mesta gde žive. Nema se namera ni dobra volja da se Srbi vrate u Prištinu. Svuda u svetu se u velikim gradovima daju nekoj naciji čitavi kvartovi, imate kineski kvart, italijanski, albanski...Zzašto Srbi u Prištini ne bi imali svoj kvart, gde će imati školu, obdanište, jer jezička barijera je realnost? To bi bio temelj za povratak Srba u grad, gde su uvek živeli”, kaže Trajković.

Ona napominje da u Prištini opstaje jedino Srpska pravoslavna crkva (SPC), koja čuva kulturološki identitet Srba.

“Ali u institucijama u Prištini, kao što su Pošta, Elektrodistribucija, tu nemate Srba, to je problem”, ukazuje Trajković i dodaje da bi projekat povratka Srba u Prištini mladi Albanci shvatili kao oduzimanje prava na rad, aludirajući na veliku stopu nezaposlenosti među Albancima.

Trajković ocenjuje da je, nakon ulaska NATO snaga, "u Prištini izvršeno etničko čišćenje Srba, koji se nikada nisu vratili". Trajković napominje i da su se zločini nad Srbima dešavali upravo nakon dolaska međunarodne zajednice na Kosovo.

“Bilo je ubijanja, kidnapovanja, proterivanja, potpunog nestajanje Srba iz Prištine. Tako su Srbi napustili sve javne ustanove, bilo je to pražnjenje državnih institucija i privatnih stanova i kuća. Još sa Kušnerom smo potpisali formiranje lokalnih samouprava u srpskim enklavama, jer Srbi koji su odlazili u Prištinu da nešto završe bili su ubijeni”, kaže Trajković.   

Ranđel Nojkić podseća da su Srbi nakon prvih parlamentarnih izbora na Kosovu imali 22 poslanika u Skupštini, koji su pokušavali da ubede narod da je život u Prištini moguć. Ipak, kako kaže, vođena je pogrešna politika na visokom nivou, zbog koje su Srbi iz godine u godinu gubili nadu da će se ikada stvoriti uslovi za povratak u Prištinu.

“Ni Beograd, ni Priština nisu imali sluha da upravo u glavnom gradu Kosova stvore uslovi za povratak Srba. Ja sam jedno godinu dana živeo u Prištini, u porti crkve Svetog Nikole. Tu su sve vreme bili policajci koji su čuvali taj objekat. Nije bilo dobre volje da se stvore uslovi da se Srbi vrate u Prištinu”, kaže Nojkić.

On smatra i da se Srbi iz Prištine ne mogu osloboditi straha, zbog čega je gotovo nemoguć povratak u kosovsku prestonicu.

“Onog trenutka kada se stvore uslovi da mlade generacije slobodno dolaze u Prištinu, kada postoji želja među mladim generacijama da upoznaju život tamo gde Srba nema, možda se pokrene neka inicjativa za povratak u Prištinu”, ocenjuje Nojkić.

U crkvi Svetog Nikole u Prištini, svih ovih godina živi po jedan sveštenik sa svojom porodicom.

Inače, na teritoriji kosovske opštine Gračanica, funkcionišu gotovo sve instutucije iz Prištine, koje se finansiraju iz budzeta Republike Srbije, poput zdravstvenih i obrazovanih institucija, opštinskih organa, Zavoda za zapošljavanje, Centra za socijalni rad, kao i Pošta Srbije.


Tagovi: PrištinaNATOSrbi

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije