Žene i obrazovanje



Koliko se  pažnje pridaje školovanju i obrazovanju žena, kakve su mogućnosti za dalje usavršavanje, napredovanje ….kakve su mogućnosti kada su u pitanju  žene u ruralnim zajednicama, kao i žene iz romske zajednice….O tome smo razgovarali sa načelnicom školske uprave u Mitrovici Jasminom Dedić i direktoricom OŠ “Dositej Obradović”  Slađanom Petronić.

zene-i-obrazovanje-2

Radio Kontakt Plus

Kada govorimo o  mogućnostima obrazovanja za žene, odnosno da li su iste kao i za muškarce ili je teorija jedno, a praksa drugo na Kosovu,načelnica školske uprave Jasmina Dedić smatra da rodno gledano, nema neke razlike.   

„Što se tiče mogućnosti obrazovanja žena, nisam primetila neke razlike...mogućnosti su iste. Sada, da li žene žele, uglavnom žele, ali neke druge stvari su u pitanju, više možda što se tiče finansija, a što se tiče same polne razlike, mislim da su tu mogućnosti iste, nema nekih razlika“.

Dedić ističe i da se kod nas sada, u odnosu na neki raniji period, pridaje veća pažnja segmentu školovanja i obrazovanja žena 

“U poslednje vreme se tome pridaje velika pažnja. Primetno je da žene, ne samo što se tiče srednjeg, već i visokog obrazovanja, sve više žele da se obrazuju. Primetan je porast obrazovanja žena”.  

Na pitanje da li se ženama, kada dođu do  određenog nivoa u profesiji, prećutno ne dozvoljava da dalje napreduju, Dedić kaže da nije zapazila takvu pojavu, bar ne u užem okruženju. 

„Pa nisam primetila, bar ne u nekom mom okruženju da se nešto brani sada ženama. Jeste ovo svet muškaraca i dalje, ali zene se bore i mislim da naše vreme tek dolazi. Malo to sporije ide, ali primetno je da ipak dolazi naše vreme. Kada to kažem ne mislim na to da žene budu dominantne, već da budu ravnopravne u svim segmentima,  a naročito  kada je obrazovanje u pitanju“. 

Kada je  u pitanju život i status žena u ruralnim zajednicama, da li  imaju mogućnosti za dalje usavršavanje, kakakv je pristup stručnom osposobljavanju, recimo prekvalifikacioni kursevi, Dedić kaže da usavršavanje dosta zavisi od materijalnih mogućnosti, nevezano da li je u pitanju gradska ili seoska sredina.   

„To dosta zavisi od materijalnih mogućnosti, žene u gradskim sredinama imaju veću priliku da napreduju u obrazovanju , a žene u ruralnim sredinama... šta se podrazumeva pod ruralnim ? Ta neka sela koja su mnogo dalje od grada su skoro pusta. Uglavnom je migracija ljudi dovela do toga da  više i nemamo te neke ruralne sredine takvog tipa koje su dosta udaljene od gradova. Tako da je u suštini  mogućnost približno jednaka. Međutim, kada pričamo o  materijalnim mogućnostima, to važi i za gradske i za ruralne sredine, da je to jedna od prepreka obrazovanju, ne samo žena, nego i muškaraca. Tu ne vidim neku diskriminaciju u obrazovanju kada su žene u pitanju. Nisam primetila ni ja, niti žene koje me okružuju na primer, sa kojima pričam... nisam videla tu prepreku...“

Kada je u pitanju socijalni status žena u ruralnim zajednicama, poput  članstva u penzionom fondu, pristup zdravstvenom  osiguranju, načelnica školske uprave kaže da ni tu nije primetna neka drastična razlika.  

Dedić ističe značaj obrazovanja i usavršavanja žena, kao i međusobnu podršku na tom putu.

“Možda ću ja to reći subjektivno jer sam osoba koja se bavi obrazovanjem, radila sam dugi niz godina, 20 godina u prosveti kao profesor, a ove poslednje tri godine, što se tiče obrazovanja, moji vidici su se prošilrili i drago mi je što sam tu i što mogu da pomognem, posebno ženama, da dođu do nekog zaposlenja, da im omogućim prekvalifikacije, dokvalifikacije  u školama… jer, imala sam prilike sa ove pozicije da se sretnem sa mladim devojkama, ženama, koje su se udale posle osnovne škole, ne u nekom velikom broju, ali su dolazile kod mene tražeći pomoć u smislu da nastave to vanredno doškolovavanje i meni je bilo zadovoljstvo da im pomognem i naravno i ja i direktori tih srednjih škola smo im izašli  u susret  i one su, mogu vam reći,  bile zaista srećne zbog toga”.  

Kod romske populacije, koja  i dalje predstavlja najugroženiju i najmarginalizovaniju zajednicu na Kosovu, egzistencijalni problemi i siromaštvo, utiču na to da se deci prekida osnovno obrazovanje, a ženska deca iz ove zajednice stupala su u brak u vrlo ranom uzrastu, nakon ispisivanja iz škole. 

Kada su u pitanju neke zajednice, poput na primer romske, za njih je karakteristično napuštanje škole, poslednjih godina je taj loš trend smanjen. Načelnicu školske uprave pitamo kakva je sada situacija?  

“Smanjen jeste, ali ne nešto drastično. Ipak, naročito ta ženska populacija, one se rano udaju, napuštaju školu. Osnovno obrazovanje uglavnom sve ispune, ali što se tiče srednjeg obrazovanja kod romske dece, to je i dalje na niskom nivou”. 

Deca iz Roma mahale nastavu pohađaju u OŠ “Branko Radičević” u Kosovskoj Mitrovici, u okviru koje funkcioniše i  šest škola raseljenih iz južne Mitrovice nakon ’99.godine. 

U  OŠ “Dositej Obradović” nastavu pohađaju deca romske nacionalnosti od petog do osmog razreda.

“Redovni su učenici, dolaze, uglavnom nemamo problema, imaju obezbeđen prevoz…Imamo dobru saradnju sa roditeljima, dolaze na svaki poziv, čak i sami dolaze da se raspituju kako ide deci u školi, da li uče da li dolaze, jesu li redovni na nastavi…” – kaže direktorica Slađana Petronić.

U pet odeljenja nastavu pohađa ukupno 85 učenika. Direktoricu pitamo kakvi su u školi, kako uče i da li nakon osnovne škole nastavljaju sa obrazovanjem.

“Dobri su, ima dece koja stvarno dobro rade, a ima i dece koja samo dođu, da nisu kod kuće…kao i naša deca uostalom, sve su to deca. Neki zaista imaju cilj, moram da se pohvalim da zaista veliki broj učenika  upisuje srednju školu, čak i završe, zaista su dobri. Imamo saradnju sa srednjom školom, obavezno se raspitujem kako im ide, da li su redovni, da li uče, imamo sve pohvale što se njih tiče kad odu odavde. Radimo na tome da oni idu dalje  i da se školuju”.    

U odnosu na neke ranije godine, umnogome je promenjen  negativan trend da roditelji ispisuju decu iz škole tokom ili po završetku osnovne škole. Slađana Petronić objašnjava zbog čega je uopšte dolazilo do napuštanja škole.

“To je bio period kada su oni masovno odlazili u Nemačku. Ali, nekih 90 odsto njih se vratilo, sada su tu i videli su i oni da bez škole nema ništa. Moram da pohvalim i nastavnike koji zaista dobro rade sa njima i koji ih svakodnevno podsećaju na to da nema ničega bez škole i da moraju da nastave sa školovanjem da bi u životu nešto postigli, jer vide kako se njihovi roditelji muče, majke su im uglavnom domaćice…tako da sada, sigurno 90 odsto devojčica upiše i završi srednju školu, čak ima upisanih i u Gimnaziju, upisuju i Trgovačku školu. …Idu u školu, hoće i oni da postanu neko i nešto…čak mi je jedan roditelj rekao da njegova kćerka hoće da nastavi školovanje i nakon srednje škole, da upiše fakultet, jer je zaista dobro dete i zaista radi”. 

Emisiju  “Žensko pravo”,  možete poslušati ovde:

 


 


Tagovi: Žena plus

Povezane vesti