grad11:10, 23.02.2017Izvor: Radio Kontakt Plus

Hraniteljstvo - odgovorna i plemenita odluka



Sve više građana Srbije zainteresovano je za hraniteljstvo. Prošle godine realizovana je obuka za stručne radnike u okviru socijalnih centara u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, čime je započeto stvaranje sistemskih preduslova da se hraniteljstvo zasniva i na Kosovu i Metohiji.

hraniteljstvo___odgovorna_i_plemenita_odluka

Sve više građana Srbije zainteresovano je za hraniteljstvo. Prošle godine realizovana je obuka za stručne radnike u okviru socijalnih centara u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, čime je započeto stvaranje sistemskih preduslova da se hraniteljstvo zasniva i na Kosovu i Metohiji.

Mr Dobrila Grujić, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd kaže za Kontakt Plus radio da je na Kosovu nakon ovog programa obuke došlo do kampanje i prijave porodica i da su u toku pripreme za zasnivanje hraniteljstva.

Porodica predstavlja prirodno okruženje za rast i razvoj svakog deteta. U porodici dete stiče sigurnost i osećaj pripadanja, razvija svoje sposobnosti, priprema za aktivan život u zajednici i osamostaljivanje.

Međutim, ima okolnosti kada je detetu uskraćena mogućnost da odrasta uz svoje biološke roditelje. Jedan od načina zaštite deteta tokom odrastanja jeste hraniteljstvo.

Hraniteljstvo se, prema rečima mr Dobrile Grujić, može definisati iz različitih uglova, zakon ga definiše kao uslugu u sistemu socijalne zaštite za zbrinjavanje i zaštitu dece o kojima njihovi roditelji ne mogu da brinu.

''O hraniteljstvu možemo govoriti kao o potrebi čoveka da svoju dobrotu, svoj dom i srce podeli sa detetom kome je to, nažalost, uskraćeno. Porodica je naprirodnije okruženje za razvoj deteta i izostanak ljubavi, podrške, sigurnosti u ranom detinjstvu ostavlja po dete velike i trajne posledice. Hraniteljstvo predstavlja humanu odluku, zadatak na koji se odlučuje jedan broj ljudi u našoj zemlji'', istakla je Grujić i dodala da poslednjih godina sve više ljudi shvata koliko je značajno baviti se hraniteljstvom i koliko je to dobro, ne samo za decu koja dobiju drugu porodicu, već i za samu hraniteljsku porodicu i njihovu decu.

''Hraniteljstvo otkriva u nama neke snage, kapacitete i vrednosti kojih nismo ni bili svesni. Hranitelji su obični ljudi, dobri ljudi koji zaista žele da se time bave zato što znaju koliko je porodica potrebna detetu. Hranitelji su ljudi koji imaju niz vrlina, iskustvo, ljudi koji su se neretko i ostvarili u ulozi roditelja, ali i oni koji nisu, koji nemaju dece ili nemaju ni partnere'', dodaje ona.

U hraniteljsku porodicu mogu biti smeštena deca svih uzrasta, vere, nacionalnog porekla, socijalnog statusa, od beba, pa do studenata, ističe sagovornica Kontakt Plus radija. Hraniteljstvo se zasniva do 18-e godine, a produžava najviše za decu do 26-e godine, odnosno za decu koja su na školovanju.

Hraniteljska uloga je izazov zato što je neophodno da hranitelji steknu neke veštine i znanja za brigu o deci koja su već pretrpela neko traumatsko iskustvo. Veliki broj dece pretrpelo je zanemarivanje, ali i različite oblike zlostavljanja, takvi uslovi života dovode do zastoja u vaspitanju, obrazovanju, ponašanju. Adekvatna hraniteljska porodica, prema rečima  direktorke Centra za porodični smeštaj, može kod deteta napraviti takve pozitivne promene da ono veoma brzo razvije svoje potencijale i ima iste šanse za uspeh kao i sva druga deca njegovog uzrasta.

''Deca koja su na hraniteljstvu su uglavnom odlični i vrlo dobri đaci, brzo napreduju i to ostvarenje i uspeh koji hranitelji,koji najneposrednije brinu o deci,  postignu predstavljaju jedno od najvećih zadovoljstava. Naši hranitelji govore da im sve što su u životu na poslovnom planu postigli nije pružilo tako jako i trajno zadovoljstvo kao uspeh sa detetom o kome su brinuli'', naglašava mr Dobrila Grujić.

Između hraniteljske porodice i dece o kojoj su brinuli uspostavi se trajna emocionalna povezanost, odnos poverenja i prijateljstva, a kada deca odrastu ostanu sa hraniteljima u kontaktu.

U Srbiji je do uspona i izgradnje hraniteljstva došlo u poslednjih 15 godina, kada je uveden model procene hraniteljske porodice koji pruža mogućnost da se oceni da li kandidati ispunjavaju određene uslove, odnosno imaju li mogućnost da se pripreme za hraniteljstvo.  Za hraniteljstvo je, kaže naša sagovornica,  potrebno više nego što je samo roditeljsko iskustvo, upravo zbog potreba dece koja su doživela traumu.

Samim tim neophodno je raditi na premošćavanju tih bolnih iskustava iz prošlosti. U tom smislu procenje se ne samo da li hranitelj ima odgovarajuće stambene uslove, materijalne prihode već i njegova spremnost i sposobnost da voli decu.  Kroz program obuke i pripreme vrše se procena, informisanje i obuka kandidata koji kasnije, zajedno sa timom za socijalni rad, donose odluku da li hraniteljstvo jeste poziv za njih.

Donošenje odluke nadležnih organa o podobnosti kandidata traje nekoliko meseci.

Kandidate za hraniteljstvo treba ohrabriti jer je to za njih novo iskustvo, a kada se potencijalni hranitelji obeshrabre moraju znati da nisu sami, već da je ceo tim centra za socijalni rad tu za njih, spreman da im pomogne.  ''Predstavnici Centra su u obavezi da obilaze hraniteljsku porodicu, da obezbeđuju određene obuke, hranitelji koji prođu naše programe obuke postaju stručnjaci za vaspitanje dece, izgrađuju i dograđuju svoje roditeljske veštine. Stoga pozivamo građane da budu hranitelji zato što neka deca još uvek čekaju na porodicu, i zato što nema još uvek dovoljno hraniteljskih porodica, deca se smeštaju u instituciju koja nije prirodno okruženje za njih, gde su uskraćena za emocionalni razvoj, a to ostavlja posledice za ceo život'', naglasila je Dobrila Grujić.

Centar za porodični smeštaj uveo je obavezu obuke, za koju je država je propisala standard, akreditovan je program -'Sigurnim korakom do hraniteljstva', koji sa hraniteljima realizuju stručnjaci iz Centra. Program traje 2 i po meseca, a podrazumeva radionice u kojima se vrši razmena iskustava roditelja i uči kako se radi sa decom bez roditeljskog staranja.

Tokom tog procesa obuke vrši se procena podobnosti ljudi da budu hranitelji.

Na Kosovu je tek posle ovog programa obuke došlo do kampanje i prijave porodica, a Dobrila Grujić veruje da će se žitelji Kosova i Metohije dobijanjem porodica kojima država povereva tako odgovoran zadatak da brinu o deci i koji  time što uče o hraniteljstvu postaju jedinstveni, povesti za njihovim primerom. ''Mislim da će ta porodica biti najbolji promoter hraniteljstva'', podvukla je Grujić.

Ne postoji starosna granica ljudi koji mogu postati hranitelji, najzastupljeniji su ljudi uzrasta od 50-60 godina. Vodi se računa da se mlađe dete smešta u mlađu porodicu, a starije u porodicu koja može da se nosi sa izazovima adolescencije.

Hranitelj mora da podržava lični, porodični, nacionalni, verski i kulturni identitet deteta, hranitelji ne mogu biti ljudi koji su kažnjavani, osuđivani, nemaju stambene uslove potrebne za dete, ljudi koji nemaju nikakve prihode jer može doći do zloupotrebe sredstava koja idu za potrebe hraniteljstva.

''Naša država spada u zemlje koje najbolje obezbeđuju hraniteljstvo i u materijalnom smislu. Deca imaju niz prava dobijaju naknadu za udžbenike, materijal za školu, za letovanja, maturu, prevoz do škole, tako da hranitelji imaju dovoljno sredstava da obezbede osnovne potrebe dece'', istakla je direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje.

Svaka porodica ima savetnika za hraniteljstvo, međutim, na Kosovu i Metohiji još uvek nema centara za porodični smeštaj, pa je taj posao poveren centrima za socijalni rad.  Sa hraniteljima se održavaju redovne obuke, sastanci, savetnik odlazi u školu, zdravstvene ustanove, savetnik obezbeđuje svaki vid podrške.

Dobrila Grujić kaže da je priprema za preuzimanje hraniteljske obaveze kod odgovornih ljudi obeležena radošću, radoznalošću, ali brigom da li ću ja to moći. ''Strah proizlazi iz odgovornosti, predrasude iz neznanja, ali mi nudimo znanje i što više pravih informacija na osnovu kojih se može doneti ta odgovorna odluka''.

Za sada u Srbiji ima oko 6000 hraniteljskih porodica.

''Želim da ohrabrim i profesionalce i građane Kosova i Metohije, ljude koji rade u nevladinim organizacijama i istaknem da je hraniteljstvo posebno lepo iskustvo i da biti hranitelj predstavlja potvrđivanje svojih mogućnosti i istraživanje sebe. Ohrabrujem ljude da se jave Centru za socijalni rad i prijave se ukoliko imaju želju i mogućnost da postanu hranitelji'', naglasila je Grujić.

Centar za porodični smeštaj i usvojenje Beograd osnovala je Vlada Srbije, izgrađujući nacionalnu politiku zaštite dece bez roditelјskog staranja u skladu sa dobrobitima dece. Vizija Centra je odrastanje dece u podsticajnom porodičnom okruženju koje im pruža podršku i mogućnost za optimalni razvoj potencijala, mogućnost da oblikuju svoju budućnost i postanu aktivni članovi društva. Centar je i izdavač časopisa za teoriju i praksu dece bez roditeljskog staranja - ’Iskorak’.

Misija Centra za porodični smeštaj i usvojenje je izgradnja sistema kvaliteta zaštite dece na hranitelјstvu putem jačanja kompetencija hranitelјa, ostvarivanjem standarda za hranitelјstvo, razvijanjem mreže hranitelјskih porodica, pružanjem stručne podrške deci i hranitelјima, uspostavlјanjem efikasnog praćenja razvoja dece i osnaživanjem dece za prevladavanje teških iskustava.


Tagovi: