grad10:13, 25.04.2019Izvor: Radio Kontakt plus

Komemoracija Mikiju Jovanoviću: Kao fidan zračio je među pesničkom elitom



U znak sećanja na mitrovičkog pesnika, Miomira Mikija Jovanovića, sinoć je održano komemorativno veče „Sećanje na Mikija“. Ujedno je i posthumno promovisana njegova poslednja knjiga „Između je misao“.

komemoracija-mikiju-jovanovicu-kao-fidan-zracio-je-medu-pesnickom-elitom

Radio Kontakt plus

Na četrdeseti dan, od smrti cenjenog umetnika, članovi porodice, rodbina, prijatelji, kolege i poštovaoci lika i dela Mikija Jovanovića, okupili su se u njegovu čast u Studentskom klubu, u Kosovskoj Mitrovici.

Okupljeni su se prisetili zajedničkih druženja sa nedavno preminulim pesnikom, kazivali pesme koje je pisao, a njegove kolege ispričale po čemu je Miki Jovanović bio jedinstven i voljen među njima.

Direktor Gradske biblioteke “Vuk Karadžić” Milan Mihajlović, izrazio je duboku žal za izgubljenim dugogodišnjim prijateljem i kolegom. Biblioteka, na čijem je Mihajlović čelu i Studentski centar, promovisali su knjigu uz podršku Udruženje književnika i umetnika “Mitriks”, koje je Miki negde najviše i voleo.

Zbirku pesama „Između je misao“, izdala je Gradska biblioteka “Vuk Karadžić”, a njena promocija je trebalo da se održi 21. marta. Ipak, Mikijeva bolest je bila brža. 

“Želja mu je bila da u Kosovskoj Mitrovici, promoviše nešto svoje. Nažalost, teška bolest je bila brža. Svi smo večeras tu zbog našeg sugrađanina, prijatelja, brata i iznad svega pesnika, ali najpre čoveka.“ - kaže Milan Mihajlović.

Prisutni su bili u prilici, da vide video-zapis sačinjen od fotografija koje govore o značajnim trenucima života preminulog pesnika. Među tim fotografijama, našla se jedna, koja je ostavila poseban utisak - nedavno preminuli velikan Dobrica Erić i Miki Jovanović ispred hrama Svetog Dimitirija u Kosovskoj Mitrovici.

Govornici i poete su se smenjivali u toku večeri, trudeći se da odaju počast, ovom umetniku najbolje što mogu.

Stihove gorepomenute zbirke pesama pored studenata Filozofskog fakulteta, Luke Jovanovića i Zorke Praščević, kazivala je i Aleksandra Jakovljević, vokalni solista, koja je ujedno bila veliki prijatelj preminulog pesnika.

Bliski prijatelji prisećali su se najboljih trenutaka provedenih sa Mikijem, posebno govoreći o vrlinama koje su ga krasile i delima koja ne smeju otići u zaborav.

“Mi smo čudan narod, kad nekog izgubimo dragog i milog, tek onda shvatimo koga smo imali i koliko je on vredeo. Tek će generacije kroz decenije koje dolaze videti koliko je umetničko delo iza sebe ostavio Miki Jovanović i koliko je zadužio, kako Srbiju, tako i Crnu Goru svojim činjenjem”, reči su Aleksandra Maškovića, zamenika direktora Studentskog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Mašković je podsetio prisutne na to da je Miki Jovanović bio čest gost Studentskog centra, gde je učestvovao u organizaciji mnogobrojnih kulturnih manifestacija. 

“Direktni je ‘krivac’ zato što su mnoge generacije odavde po svom diplomiranju izašle bogatije, pre svega moralno i duhovno baš zbog njega.”

Časlav Milisavljević, novinar i jedan od osnivača KUD-a “Zvečan”, prisetio se intenzivnog i za njega značajnog druženja sa, kako je rekao, mirnim i neprimetnim Mitrovčaninom. 

“Bio je izuzetan perfekcionista, čovek čistunac i u materijalnom, ali i u pesničkom smislu. Čovek koji je govorio ono što misli. Pomalo ohole naravi, ali iskren i pošten. Retko kad je govorio ružno o svojim prijateljima.”

Najviše vremena su provodili u ateljeu, slikajući do u kasne sate, otkriva Milisavljević okupljenima.

“Intenzivno smo se družili u ateljeu u Zvečanu, u kojem je on gotovo svakodnevno ponešto menjao, ali to mu je bila narav. U našem ateljeu je puštao izuzetnu muziku, a bio je ljubimac makedonske muzike.”

Od svog prijatelja, oprostio se i Miodrag Radomirović, direktor kulturnog centra “Dragica Žarković”, ukazujući prisutnima da je Miki Jovanović, pored toga što je voleo poeziju i slikarstvo, bio naklonjen i folkloru.

“Početkom osamdesetih godina, Miki Jovanović je zavoleo folklor i on je postao njegova velika ljubav. Voleo je makedonsku nošnju. Ja sam, družeći se sa njim, u njemu video nekog ko je siguran u sebe, ko zna šta hoće, i ko ima veliku želju da se dokaže. U Mikiju sam video velikog pesnika koji je odan srpskoj i kosovskoj kolevci. Želeo sam da danas ovu prazninu nadoknadim vraćajući tri Mikijeva korena, što danas u stvari i jeste Sabor. Sabor je trojstvo poezije, likovne umetnosti i folklora, a Mikijeva duhovna vezanost za naše prostore je fascinantna.”

Sekretar kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije, Ratko Rale Popović istakao je da je Miki bio veliki čovek sa vrlinama i sa posebnim osobinama, i to ne samo prema prijateljima. Za Mikija kaže da je bio veliki umetnik, koji je ostavio kulturno bogatstvo iza sebe.

“Svojim humanim radom, svojim umetničkim delima koje je trajno ostavio ovom gradu i srpskome rodu. Mitrovicu je voleo iznad svega. Miki je neko ko je prednjačio u svim oblastima i u svim sferama kulturnog življenja na ovim prostorima. Umeo je Miki kao niko od pesnika nadareno, toplo, nadahnuto da govori svoju poeziju i to je posebno činilo njega uzvišenim. Onako stamen, mlad, kao fidan zračio je među elitom pesničkom ovde na prostorima KiM i na svim susretima na kojima je govorio sa posebnim nadahnućem poeziju, koja je bila posvećena KiM.”

Vojin Jovanović, otac preminulog umetnika, kazao je da ni u snu nije mogao da zamisli da će nadživeti sina. Drago mu je što je njegov sin imao predivne prijatelje, uz koje koliko-toliko može „lakše“ da prebrodi ove teške dane.

“Ja sam večeras dobio neku satisfakciju da lakše podnesem ovaj bol koji me je snašao proteklih dana. Zahvaljujem se na večerašnjem skupu koji je prikazao vrline mog sina i pre svega kakav je bio čovek. Miki je mogao još više da stvara i da bude još poznatiji. Bio je jako dobar i bio je plahovit, ali kako bi vi pesnici rekli - iza te plahovitosti se krilo toplo ljudsko srce u kojem je bilo mesta za svakog ko je pošteno mislio.” 

Pored pomenutih govornika, od mitrovičkog pesnika između ostalih, oprostile su se i pesnikinje Sanja Erjavec i Biljana Novaković.

Miomir Miki Jovanović je značajan književni stvaralac grada na Ibru. Dobitnik je brojnih nagrada. Osnivač je i pokretač kulturnih institucija i manifestacija, a bavio se i ikonopisanjem i slikarstvom.

Rođen je 1963. godine, u Кosovskoj Mitrovici, gde je završio Gimnaziju. Svoj grad nikada nije napustio.

Umetnički rad, započeo je u Кnjiževnom klubu „Mitriks“, čiji je jedan od osnivača i predsednik.

Od 1995. godine bio je član Udruženja književnika Srbije i u dva mandata član Uprave Кnjiževnog društva Кosova i Metohije.

Objavio je knjige poezije „I reč život rodi“, „Nebeska vrata“, „Znam ja vas“, „Кad noć jutro ne priznaje“, zastupljen je u brojnim časopisima, zbornicima i antologijama. Za književni rad dobio je nagrade Pero despota Stefana Lazarevića, Povelju Кarađorđevića, Pesničku povelju i Pesničko uspenije.

Učestvovao je na književnim skupovima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Preminuo je 15. marta 2019. godine, posle duge i teške bolesti.
 



Tagovi: MitrovicaKultura