12:11, 28.07.2019Izvor: Pristina Insight, KoSSev

678 dana vlade Ramuša Haradinaja



Prishtina Insight objavila je kratak pregled 678 dana vladavine Ramuša Haradinaja i odluka koje će imati veliki uticaj na budućnost Kosova.

678-dana-vlade-ramusa-haradinaja

Kallxo

Stodnevni mandat Ramuša Haradinaja kao premijera Kosova 2005. godine prekinut je optužnicom kojom se optužuje za ratne zločine.

Zvaničnici iz njegove partije, Alijanse za budućnost Kosova (AAK), pohvalili su ga zbog vođenja „najuspešnije vlade“ u posleratnom Kosovu.

Glorifikacija Haradinajevih 100 dana trajala je više od jedne decenije, dok Haradinaj nije septembra 2017. godine preuzeo dužnost po drugi put, pozdravljajući još jednu priliku da se testira u ulozi premijera Kosova – sada nezavisne države.

Međutim, Haradinajev drugi mandat blokiran je, još jednom, zbog njegovog učešća u ratu. Još jedan poziv stigao je iz Haga – ovog puta iz Specijalnog suda za zločine na Kosovu i Specijalnog tužilaštva, poznatog kao „Specijalni sud“, koji će suditi za zločine koje je navodno počinila Oslobodilačka vojska Kosova, OVK – pozivajući Haradinaja u Holandiju na „ispitivanje.”

Sud nije optužio Haradinaja da je počinio zločin. Međutim, on je ipak odlučio da podnese ostavku, objašnjavajući da ne želi da dođe u Hag kao državni službenik i time “ponizi” Kosovo.

U poređenju sa prvih sto dana, koji su 2005. godine izuzetno hvaljeni od strane AAK-a, njegova vladavina od 2017. do 2019. bila je ispunjena odlukama koje, iako nisu poboljšale život većine građana Kosova, mogu da imaju značajan uticaj i na ekonomsku i na političku budućnost Kosova.

Od ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom do donošenja zakona kojim se skoro udvostručuje njegova plata; od proširenja mandata Kosovskih bezbednosnih snaga do uvođenja taksi od 100 odsto na srpsku robu, prisetimo se kontroverznih odluka koje su oblikovale Haradinajev mandat na funkciji premijera Kosova i upitajmo se: Da li će to biti poslednji put da ga vidimo u svetu politike?

Razgraničenje i vizna liberalizacija

Haradinaj je nekoliko meseci nakon dolaska na vlast rešio jednu od najvećih mrtvih petlji prethodne administracije, a koja je na kraju dovela do njenog pada.

Skupština Kosova je marta 2018. godine, pod Haradinajevom upravom, ratifikovala sporazum o demarkaciji granice između Kosova i Crne Gore, uprkos njegovom žestokom protivljenju istom sporazumu 2015. godine.

Evropska unija je rešavanje ovog dugoročnog problema označila kao jedan od poslednjih uslova koji moraju da se ispune kao preduslov da Kosovo dobije viznu liberalizaciju, čime bi se građanima Kosova omogućilo da putuju u Šengen zonu bez vize, što je dovelo do toga da mnogi na Kosovu pozdrave Haradinajevu ulogu u tome.

Haradinaj je otputovao u Holandiju u utorak kako bi izašao pred Specijalni sud, dok obični građani Kosova i dalje nemaju mogućnost da slobodno putuju unutar Šengen zone, a čini se da je vizna liberalizacija i dalje daleko.

„Čestitam, čestitam Kosovu“, rekao je Haradinaj maja prošle godine, kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju u korist ulaska u međuinstitucionalne pregovore sa drugim telima EU o bezviznom režimu za građane Kosova.

Haradinaj je 30. maja 2017. obećao da će nova vlada u roku od 90 dana građanima Kosova omogućiti putovanje bez viza u Šengen zoni. BIRN-ova rubrika za proveru činjenica – Kryptometer došla je do zaključka da je Haradinajevo obećanje „potpuno netačno“.

Neravnopravni tretman prema Kosovu u poređenju sa drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU naišao je na kritike, zato što je Kosovo jedina zemlja na zapadnom Balkanu koja nema bezvizni režim. Samo jedan dan pre nego što je dao ostavku, pored toga što je okrivio EU, Haradinaj je i obećao da će pitanje slobodnog kretanja rešiti u roku od nekoliko nedelja.

Drugačiji pristup prema Srbiji

Dok se nakon ratifikacije sporazuma Haradinajevi odnosi sa Crnom Gorom smatraju prijateljskim, isto se ne može reći o njegovom odnosu sa Srbijom.

Kada je septembra 2017. godine upitan o stavu nove vlade kada je reč o dijalogu sa Srbijom, Haradinaj je poručio da je “imao obaveze” na Kosovu i odbio je da učestvuje u dijalogu u Briselu.

„Mislim da za dijalog nemam vremena“, rekao je na početku svog mandata.

Međutim, sa Tačijevim širenjem ideje o promeni granica sa Srbijom tokom leta 2018. godine, Haradinajeva ćutnja se završila.

Kao i pregovori Kosova sa Srbijom u okviru Briselskog dijaloga. Srpski zvaničnici zatim su prekid pregovora opravdavali uvođenjem taksi od 100 odsto na sve proizvode koji dolaze na Kosovo iz Srbije i Bosne i Hercegovine u novembru.

Takse i dalje ostaju na snazi, a Haradinaj upozorava da bi one mogle da ostanu „zauvek“.

Haradinaj je nastavio da sprovodi odluku o taksama, uprkos zaoštravanju odnosa sa Srbijom i pritisku međunarodne zajednice da ih ukine.

Tokom Berlinskog samitu u martu, kako su mediji javili, francuski predsednik Emanuel Makron besno je odreagovao na Haradinajevo odbijanje da ukine takse.

„Niste u poziciji da išta tražite“, rekao je povišenim tonom Makron Haradinaju tokom sastanka.

Uvećanje taksi takođe je naišlo na neodobravanje najvećeg koalicionog partnera AAK-a – PDK, koja je zatražila od Haradinaja da ukine takse i uskladi svoje stavove sa međunarodnom zajednicom.

Čvrsta odlučnost da se takse ne ukinu smatra se glavnim razlogom zahlađenja odnosa AAK sa njenim starijim bratom.

U spoljnopolitičkim odnosima, Haradinajeva vlada izgubila je bodove širom sveta, ne uspevši da se pridruži međunarodnoj organizaciji za saradnju i sprovođenje zakona – INTERPOL, UNESCO, Savetu Evrope ili da obezbedi mesto u Ujedinjenim nacijama.

Štaviše, Haradinajevo ministarstvo spoljnih poslova, na čijem je čelu ministar Bedžet Pacoli, nije uspelo da obezbedi nijedno priznanje Kosova tokom njegovih 678 dana na vlasti.

Naprotiv, zemlje kao što su Surinam i Gvineja Bisao povukle su priznanja, narušavajući put započet 2008. godine ka formalnoj legitimaciji Kosova na međunarodnoj sceni.

Rešavanje dugotrajnih problema

Proširenje mandata Kosovskih bezbednosnih snaga, KBS-a, u decembru 2018. godine, navodi se kao jedan od „najuspešnijih“ činova Haradinajeve vlade.

Bio je to redak trenutak kada su sve političke stranke, uključujući i opoziciju, podržale Haradinajevu inicijativu za proširenje mandata KBS-a.

Haradinajeva vlada je juna 2018. godine rešila još jedan dugogodišnji problem – Zakon o glavnom gradu Republike Kosovo.

Zakon, usvojen maja 2018. godine, reguliše opšte funkcionisanje i način organizacije prestonice, ali i daje Prištini veću autonomiju na opštinskom nivou i uvećava njen budžet.

Zakon je u prethodnim godinama bio predmet debate između političkih partija.

Velikodušan u zapošljavanju

Haradinajeva vlada je donela korist mnogim njenim partnerima, a administracija će možda ostati upamćena zbog zadovoljavanja apetita članova partije zapošljenim u svim sektorima vlade.

Nakon kritika da vlada ima preveliki broj zaposlenih, sam Haradinaj nije znao tačan broj zamenika ministara koji su bili zaposleni u njegovoj vladi.

Sam Haradinaj je u decembru 2014. godine, kao deo tadašnje opozicije, kritikovao imenovanja javnih službenika prethodne vlade, insistirajući da je imati više od jednog zamenika ministra u svakom ministarstvu „neprihvatljivo“ i „zloupotreba moći“.

Prethodna vlada imala je 43 zamenika ministara, a ovaj broj se samo povećao kada je Haradinaj došao na vlast.

Septembra 2018. godine, kako su mediji javili, njegova vlada imenovala je 76 zamenika ministara – 33 više od prethodne vlade.

Dan pre podnošenja ostavke, premijer je imenovao još dva zamenika ministra.

Haradinaj je u ponedeljak u televizijskom intervjuu potvrdio da je već znao da je pozvan u Specijalni sud i da će podneti ostavku kada je imenovao zamenike ministara.

Haradinajeva vlada je takođe u poslednje dve godine stalno zapošljavala ljude koji su povezani sa strankama – povezani sa svim koalicionim partnerima – u javnim institucijama, od Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine do Telekoma Kosova.

Velikodušan u trošenju

Državni budžet Kosova izdvaja četiri miliona evra za državni rezervni fond za vanredne situacije. Premijer ima ovlašćenje da ovaj novac dodeli bez odobrenja Skupštine.

Više od dva miliona evra ovog fonda potrošeno je u prvih šest meseci njegovog mandata, pri čemu je ministar finansija Bedri Hamza upozorio da je potrebno bolje isplanirati upotrebu fonda za hitne slučajeve, tako da se ne koristi za plaćanje stvari koje su već predviđene budžetom.

Kada je u pitanju asfalt, Haradinajeve investicije se nisu razlikovale od bilo koje druge vlade.

Tokom njegovog mandata, izgrađen je autoput koji povezuje Kosovo sa Severnom Makedonijom, koji je koštao 800 miliona evra, a ministar transporta, Palj Ljekaj rekao je da će u oktobru početi izgradnja drugog autoputa u vrednosti od milijardu evra.

Navodi o postojanju korupcije tokom gradnje, kao i kritike da je izgradnja autoputa postala najveći prioritet vlade, uporno su pratili Haradinajevu administraciju.

Sporazum o izgradnji nove termoelektrane na ugalj na Kosovu, Kosova e Re, bila je još jedna od značajnijih odluka Haradinajeve vlade koja bi mogla da ima veliki uticaj na ekonomsko blagostanje i fizičko zdravlje građana Kosova.

Troškovi će pokriti građani Kosova jer će se računi za električnu energiju povećati, istakli su kritičari izgradnje elektrane. Svetska banka je takođe povukla svoju podršku projektu zbog nedostatka ekonomske održivosti.

Prava radnika?

Haradinaj je na prvom sastanku vlade obećao da će „preduzeti konkretne korake sa ciljem ispunjenja prava radnika u zemlji“.

Međutim, kada su demonstranti izašli na ulice tražeći bolje uslove rada, pristup premijera nije se poklapao sa njegovim obećanjima.
Kada su kosovski vatrogasci jula 2018. godine protestovali ispred zgrade vlade, tražeći bolje uslove na poslu, Haradinaj je pokušao da o tome razgovara lično sa demonstrantima.

Kada je jedan od protestanata nazvao javne zvaničnike „lopovima“, Haradinaj mu je odgovorio: „Ko me to naziva lopovom? Ne znam da li sam ukrao majku ili oca” – čudan odgovor izrečen u afektu prilikom pokušaja da se obrati okupljenima.

Ovo su opravdali članovi njegove vlade, kao što je politički savetnik Haljilj Matoši, navodeći da je to „pravi“ način na koji političar treba da se ponaša kada je na vlasti.

Haradinaj je održao obećanje dato radnicima Energetske korporacije Kosova, KEK-a, da će povećati plate zaposlenih u iznosu od sto evra.

Međutim, s obzirom na to da je ovo povećanje isplaćeno od strane KEK-a novcem prikupljenim od računa za struju, ovo obećanje nije imalo uticaj na budžet.

Unija nezavisnih sindikata Kosova je na Međunarodni dan radnika 1. maj zatražila od vlade da poveća minimalnu platu sa 135 evra (ispod 35 godina starosti) ili 170 evra (preko 35) na 250 evra mesečno u svim sektorima, kao i jednake plate za jednak rad, implementaciju Zakona o radu, povećanje sigurnosti na radu i smanjenje starosne granice za penzionisanje za 10 godina.

Međutim, BIRN-ova rubrika za proveru činjenica – Kryptometer potvrdila je da se tokom nijedne od pet sednica vlade održanih tog meseca nije raspravljalo o zahtevima ovih sindikata, a zahtevi nikada nisu došli na dnevni red.

Uplitanje u nezavisne institucije

Saznanja specijalnog tužioca, Eljeza Bljakaja, u avgustu 2018. godine, da hiljade lažnih veterana primaju nezaslužene penzije proizvela su Haradinajevu žustru reakciju, nakon što je još jednom nazvan „lopovom“.

Haradinaj je u televizijskom intervjuu rekao da je Bljakaj taj koji je bio „lopov“ i „propalica koji je pobegao u Blace (makedonski izbeglički kamp tokom rata na Kosovu).“

Naduveni spisak veterana navodi da više od 40.000 ljudi prima penziju, a više od 19.000 (prema Bljakajovoj optužnici) tih ljudi je lažno verifikovano.

Više od 70 miliona evra potrošeno je u 2018. godini na penzije lažnih veterana.

Samo u Metohiji, gde je Haradinaj bio regionalni komandant tokom rata, više od 30.000 ljudi dobilo je sertifikate da su ratni veterani.

Sam Haradinaj je 2000. godine izjavio da u Metohiji nije bilo više od 3.000 boraca OVK.

Haradinajeva i reakcija drugih zvaničnika na Bljakajove optužbe dovela je do toga da specijalni tužilac napusti Kosovo i ode u Sjedinjene Države kako bi „nastavio svoje studije“.

Opozicija i međunarodna zajednica su osudile napad na Bljakaja, opisujući ga kao uplitanje u sudsku vlast.

U njegovim poslednjim danima na poziciji premijera, Haradinaj je takođe napao Kosovska agencija za akreditaciju – KAA zbog odluke da ukine institucionalnu akreditaciju za javne univerzitete u Peći, Prizrenu i Mitrovici.

Iako je KAA nezavisno telo zaduženo za procenu kvaliteta institucija visokog obrazovanja, Haradinaj je nazvao stručnjake koji su učestvovali u procesu ocenjivanja “mafijom”.

Hoće li Haradinaj doći na vlast po treći put?

Tokom davanja ostavke, Haradinaj je izjavio da je ovaj potez prikladan, jer želi da bude ispitan kao pojedinac – građanin Kosova, u Hagu.

Ipak, on je odmah potvrdio da će se ponovo kandidovati za premijera na izborima koji će se verovatno održati u narednim mesecima.

Ako se kandiduje za premijera dok je istraga u toku, razlog njegovog davanja ostavke može biti doveden u pitanje.

Izvor: Pristina Insight (tekst je izvorno preveden sa engleskog)


Tagovi: Vlada KosovaRamuš Haradinaj

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije