20:45, 19.10.2019Izvor: The Heritage Foundation, KoSSev

Američki „Heritage“: Pet principa za Grenela u dijalogu Beograda i Prištine



„Radeći sa evropskim saveznicima, specijalni izaslanik može da podrži pregovore tako što će imati strpljenja prema Kosovu, biti realističan prema Srbiji i odbaciti razmenu teritorija“, preporuka je američke fondacije „Heritage“ novopostavljenom izaslaniku Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine – Ričardu Grenelu (Richard Grenell).

americki-heritage-pet-principa-za-grenela-u-dijalogu-beograda-i-pristine

US Consulate Munich/ Wikipedia

Fondacija sa Kapitol Hila, koju deo stručne javnosti smatra uticajnom u američkoj politici, poručuje da imenovanje Grenela šalje pravu poruku o nastavku angažovanja SAD na Balkanu, a njemu upućuje pet principa za vođenje ovog dijaloga.

„Sjedinjene Države su od devedesetih godina žrtvovale dosta krvi i novca kako bi osigurale da Balkan ostane miran i stabilan – i trebalo bi da imaju pravo glasa kada je u pitanju bilo kakav veći razvoj (situacije) u regionu“, navodi se u izveštaju objavljenom 11. oktobra.

To je ujedno i prvi od pet principa koje Fondacija crta za novog izaslanika u dijalogu.

„Kako bi bio uspešan u svom zadatku, ambasador Grenel mora da ima na umu da ništa nije lako ili jednostavno na Balkanu, da je diranje granica loša ideja, da rad sa evropskim zemljama u regionu povećava verovatnoću za uspeh i da SAD treba da budu strpljive sa Kosovom i da budu svesne toga da je Srbija rusko uporište na Balkanu“, navodi se u izveštaju.

U nastavku objavljujemo delove iz izveštaja izvorno prevedene sa engleskog:

Put Kosova ka nezavisnosti

„Kosovo je mala država na Zapadnom Balkanu sa istorijom obeleženom složenim odnosima između različitih etničkih i verskih grupa.

Kosovo je pretežno sunitsko-muslimansko i većinski deo populacije čini albansko stanovništvo. Otprilike je veličine Delavera i ima populaciju otprilike veličine Zapadne Virdžinije.

Kao posledica rata krajem devedesetih, mirovne snage Severno-atlantskog pakta (NATO), zvane Kosovske snage (KFOR) na Kosovu broje 4.000 vojnika.

Na vrhuncu misije SAD su imale 19.000 vojnika na Kosovu. Danas se taj broj kreće oko 685.

Nakon ratova devedesetih, Kosovo je u junu 1999. godine stavljeno pod upravu Ujedinjenih nacija.

Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, a kao nezavisnu, suverenu državu priznalo ga je 114 država, uključujući Sjedinjene Države i sve njene susede na Balkanu osim Srbije.

Početkom novembra 2018. Kosovo je uvelo taksu od 10 odsto na proizvode iz Bosne i Hercegovine i Srbije (ne uključujući proizvode međunarodnih kompanija).

Kosovo je nametnulo takse Srbiji zbog odbijanja Srbije da prizna Kosovo kao nezavisnu zemlju.

Dana 20. novembra 2018., treći pokušaj Kosova da se priključi INTERPOL-u bio je bezuspešan jer nije uspeo da dobije dvotrećinsku većinu glasova potrebnu za prijem.

Vlada u Prištini je nakon glasanja objavila saopštenje u kojem je optužila Srbiju za ovaj neuspeh, navodeći: Divlja kampanja Republike Srbije je još jednom pokazala svoj karakter protiv Kosova i protiv ideje o normalizaciji odnosa.

Tri dana kasnije, Kosovo je podiglo taksu na proizvode iz Srbije sa 10 na 100 odsto zbog protivljenja Srbije da se Kosovo pridruži međunarodnim organizacijama, uključujući INTERPOL.

Zamenik kosovskog premijera, Enver Hodžaj, opisao je takse kao odbrambenu meru zbog agresivne kampanje Srbije protiv Kosova na međunarodnoj sceni.

Srbija je tvrdila da su takse kršenje Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) – čije su sve tri zemlje članice.

Zvaničnici Evropske unije potvrdili su da su takse ‘jasno kršenje’ CEFTA sporazuma.

Dijalog pod pokroviteljstvom EU, koji od 2011. godine nastoji da normalizuje odnose između Kosova i Srbije (koji je u početku uspešno pomogao u sklapanju niza tehničkih sporazuma), poslednjih godina je blokiran, a nesuglasice oko taksi dovele su do poslednjeg zastoja u dijalogu koji je na snazi od novembra 2018″.

Srbija

„Srbija je već duže vreme uporište Rusije na Balkanu. Srbi su takođe pravoslavna nacija koji uživaju bliske ekonomske, političke i vojne veze sa Rusijom. Srbija i Rusija imaju sporazum kojim se ruskim vojnicima omogućuje da budu stacionirani na niškom aerodromu u Srbiji.

Ove dve zemlje su 2013. potpisale 15-godišnji sporazum o vojnoj saradnji koji uključuje razmenu obaveštajnih podataka, razmenu oficira i zajedničke vojne vežbe.

Srbija je u avgustu 2018. preuzela vlasništvo nad dva od šest MiG-29 lovačkih aviona, koje je Rusija isporučila Srbiji. Iako navodno besplatni, Srbija ipak daje 213 miliona dolara kako bi ih Rusija održavala.

Pored toga, Rusija planira da isporuči Srbiji 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih patrolnih vozila, od kojih je prva trećina stigla na niški aerodrom u julu.

Srpski ministar odbrane, Aleksandar Vulin, izjavio je da očekuje i isporuku sedam ruskih helikoptera (tri Mi-17 i četiri Mi-35) do 2020.

Takozvani rusko-srpski humanitarni centar u Nišu – za koji se uveliko veruje da je ruska špijunska baza – udaljen je samo 58 milja od NATO-ove misije KFOR-a sa sedištem u Prištini.

Rusija se oslanjala na kulturne veze sa Srbijom kako bi još više povećala svoju ulogu u ovoj državi, predstavljajući se kao braniteljica pravoslavlja i investirajući sredstva u obnovu pravoslavnih crkava.

Pored toga, Rusija je pomogla u osnivanju više od 100 proruskih nevladinih organizacija i medija u Srbiji.

Srbija i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu koji se fokusira na ekonomska pitanja. Ulaganja Rusije fokusiraju se na transportni i energetski sektor.

Srbija je jedina zemlja u Evropi, osim zemalja članica Zajednice nezavisnih država, koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Srbija i Rusija su u januaru potpisale 26 sporazuma koji se odnose na energetiku, izgradnju železnice i stratešku saradnju u sektoru obrazovanja.

Tokom državne posete Srbiji u januaru 2019. godine, Vladimir Putin je izrazio želju da se sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijskog ekonomskog saveza pod vođstvom Rusije potpiše do kraja godine.

Pored toga, Rusija je istakla da postoji mogućnost da pruži pomoć Srbiji u iznosu od 1,4 milijarde dolara sa ciljem izgradnje gasovoda Turk Stream i povećanja energetskog uticaja Rusije u regionu.

Rusija nastavlja da se protivi priznavanju Kosova kao nezavisne, suverene države i osudila je to što je Kosovo formiralo vojsku.

Uprkos svojim bliskim vezama s Rusijom, Srbija takođe održava kontakte sa Zapadom, na primer, tako što daleko više trguje sa Nemačkom i Italijom, nego sa Rusijom. Srbija takođe redovno izvodi više vojnih vežbi bez Rusije, nego sa Rusijom.

Kao i Rusija, Srbija je članica NATO-ovog programa Partnerstvo za mir, a Srbija je deo Državnog programa američke nacionalne garde, i sarađuje sa državom Ohajo od 2006. godine.

SAD bi trebalo da budu realne i pristupe Srbiji takvoj kakva jeste – zemlja koja koristi svoje odnose sa Kinom, Rusijom i Zapadom u svoju korist.

To ne znači da bi SAD trebalo da prestane da traži smisleno angažovanje.

Umesto toga, SAD bi trebalo da prizna da se Srbija verovatno neće uskoro pridružiti zapadnim strukturama i da je naivno nadati se masovnoj promeni putanje ove države“.

Na Balkanu nije lako

Dok se ambasador Grenel sprema da zasuče rukave i zaroni u gordijevski čvor koji čini region Balkana, on bi trebalo da zapamti i da ga vode ovih pet principa:

1. „Shvatite da na Balkanu nije ništa lako i imajte na umu prethodnu posvećenost Amerike regionu.

I Beograd i Priština guraće pojednostavljene i naizgled jednostavne predloge kao način za normalizaciju odnosa.

Nikada se ne sme zaboraviti da na Balkanu ništa nije lako i jednostavno.

Sjedinjene Države su na Balkanu uložile velike investicije od kraja hladnog rata.

Desetine hiljada američkih vojnika služilo je na Balkanu, a SAD su tamo potrošile milijarde dolara – sve u nadi da će stvoriti sigurni i prosperitetni region koji će jednog dana biti deo prekoatlantske zajednice“.

2. „Budite specijalni izaslanik, a ne kartograf.

Zbog lošeg položaja manjinskih grupa između dve zemlje, neki sugerišu da bi zamena teritorije između Kosova i Srbije mogla da ubrza proces normalizacije.

Razmena teritorija i ponovno crtanje granica zasnovanih na etničkim i sektaškim linijama označili bi opasan presedan i otvorili bi Pandorinu kutiju u regionu.

Podržati inicijativu koja Srbiji i Kosovu omogućava da zamene hiljade hektara zemlje nije vredna nestabilnosti koju bi mogla da prouzrokuje širom ostatka Evrope.

SAD bi trebao jasno da naglase da ne podržavaju bilo kakvu razmenu teritorija“.

3. „Radite sa Evropom, a ne protiv nje.

SAD bi trebalo da sarađuje sa svojim evropskim saveznicima na podsticanju Kosova i Srbije da normalizuju odnose.

Stabilnost na Balkanu je glavno političko područje usklađivanja onoga što Vašington deli sa Briselom.

Sjedinjene Države moraju ostati angažovane na Balkanu, ostati posvećene sigurnosti regiona i raditi sa evropskim saveznicima, posebno Sjedinjenim Državama i Nemačkom, kako bi unapredile transatlantsku bezbednosnu agendu.

Ovo uključuje podršku transatlantskim težnjama regiona i kontinuirano uključivanje Sjedinjenih Država u KFOR“.

4. „Budite strpljivi prema napretku Kosova.

To je siromašna zemlja i pati od visoke nezaposlenosti i korupcije.

SAD treba da razvije strategiju koja: (1) razume da će poboljšanja dobre uprave i ekonomskog rasta biti proces, a ne događaj; (2) fokusira se na dugoročne transatlantske težnje Kosova, kao što je članstvo u NATO-u; i (3) angažovaće mlade u izgradnji robusnog civilnog društva i prosperitetne, dinamične ekonomije“.

5. „Držite oči širom otvorene kada imate posla sa Srbijom. Neki srpski političari imaju dobru priču o tome da žele da se pridruže prekoatlantskoj zajednici, dok nastavljaju da se udvaraju Kremlju.

Američki kreatori politike ne bi trebalo da zaborave ili ignorišu to da Srbija i dalje ostaje uporište Rusije u regionu.

Američki kreatori politike trebalo bi da budu svesni činjenice da Srbija nije samo garant stabilnosti na Balkanu, nego je još uvek izvor nestabilnosti.

Ovo se posebno odnosi na Bosnu i Hercegovinu, uz podršku Beograda za separatizam u Republici Srpskoj.

To ne znači da bi SAD trebalo da prestane da traži smisleni angažman sa Srbijom, već da bi svaki angažman trebalo da bude pragmatičan i preduzet sa realnim pogledom na Srbiju“.

Zaključak

„Imenovanje ambasadora Grenela za specijalnog izaslanika označava nameru administracije da ostane aktivno angažovana u pregovorima između Kosova i Srbije.

Ambasador Grenel mora da ohrabri narode zapadnog Balkana da odbace istorijske, kulturne ili verske otužbe i konstruktivno rade na jačanju trgovinskih odnosa, rešavanju graničnih sporova i odustajanju od zapaljive retorike radi stabilnosti.

Ovih pet principa trebalo bi da pomognu usmeravanju specijalnog izaslanika u radu u kritičnim regionima Evrope“.

O fondaciji „Heritage“

Fondacija „Heritage“ navodi da se zalaže za slobodu, prosperitet i razvoj civilnog društva u SAD-u.

Njihova misija je promovisanje „konzervativnih javnih politika“ koje se zasnivaju na principima slobodnog preduzetništva, „ograničenih vlada“ (poput vlade SAD-a, gde se vlada ograničava kroz moć delegata, ili specijalnim ovlašćenjima država pojedinačno kako bi se ograničila moć federalne vlade, prim.red) , individualnih sloboda, tradicionalnim američkim vrednostima i jakoj nacionalnoj odbrani.

Osnovana je 1973. godine i njene prostorije su strateški pozicionirane na Kapitol hilu, u neposrednoj blizini Bele kuće i Senata.

„Think-tank“ civilni program Univerziteta u Pensilvaniji uvrstio je fondaciju Heritage na prvo mesto oganizacija koje imaju uticaj u javnim politikama Amerike.

Umeju da se pohvale time kako je američki predsednik Donald Tramp više puta do sada u većem procentu, odnosno glavnom delu, uvažio preporuke fondacije u sprovođenju svoje politike i dužnosti.


Tagovi: SrbijaKosovoSAD

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije