12:19, 17.03.2020Izvor: Danas

Biblioteka u Prištini: Građevina iz udaljene galaksije (VIDEO)



Izgled Biblioteke u Prištini nikog ne ostavlja ravnodušnim. Neke podseća na saće od pčela, drugi je vide kao naučno fantastični objekat ili svemirski brod.

biblioteka-u-pristini-gradevina-iz-udaljene-galaksije-video

Foto: Danas

Ona je delo arhitekte Andrijr Mutnjakovića koji, prema rečima sagovornika Danasovog projekta Druga strana Kosova, arhitekte Bekima Ramkua, i dalje živi u Zagrebu.

Ramku ukazuje da je Baškim Fehmiu, brat Bekima Fehmiua, svojevremeno radio na urbanističkom planu kampusa za Univerzitet u Prištini i tom prilikom video Mutnjakovićev projekat. Fehmiu je uradio sve u njegovoj moći da ovaj arhitekta iz Zagreba dobije pravo da dizajnira Biblioteku.

– Mutnjakovićeva ideja Prištinske biblioteke bila je inspirisana konceptom koji je on nazivao „novi regionalizam“, „moderni regionalizam“ i „metropolizam“. Mutnjaković je smatrao da jugoslovenski regionalizam simbolizuju kupole koje su nađene u Vizantijskom carstvu kao i u turskom, Otomanskom carstvu. On je hteo da upotrebi te forme kako bi generisao objekat, zato kada gledate Biblioteku iz bilo kog ugla, objekat može da podseti na vizantijsku crkvu ili džamiju – kaže Ramku objašnjavajući da inspiracija za ovaj interesantan objekat nije poreklom sa Kosova, jer je jako sličan projekat rađen za Sarajevo, ali tom prilikom nije osvojio prvo mesto, pa je tako adaprtiran za Prištinu.

– Interesantno je što u to vreme stari arhitekti i urbanisti koji su bili u tom prištinskom žiriju, kada su videli prvi koncept Biblioteke prema kome je glavna kupola bila na vrhu svih kupola, komentarisali: „Ovo izgleda kao Aja Sofija, izgleda kao crkva, kao džamija, šta predstavlja ova stvar“. Tako su naterali Mutnjakovića da modifikuje glavnu kupolu da je pomeri sa vrha – podsetio se Ramku iskaza koji se i dalje čuvaju i dodao da je Mutnjaković takođe bio inspirisan i Lenjinskim muzejom koji ima mrežu od kamena i betona.

Njegova prva ideja je, prema Ramkujevim rečima, bila da tako bude i na ovoj biblioteci, sa gotičkom inspiracijom, ali do realizacije nije došlo jer je kamen i beton, koji bi se u toj situaciji koristio, bio pretežak.

– Inženjeri koji su radili na objektu rekli su mu da nema šanse da konstrukcija to izdrži. Onda je Mutnjaković rekao, „dobro, koji je najlakši materijal koji možemo da upotrebimo“? Odgovorili su mu: „aluminijum“. Tako je sada ova mreža oko objekta razlog što je posle rata Biblioteka u Prištini spašena, tačnije, što nije modifikovana – ukazao je Ramku.

Mreža, prema njegovim rečima, ima više od 70.000 delova, rađena je na peščanoj podlozi i nema refleksiju. Ima 74 kupole, a ne 99 kao što govori urbani mit, a svi materijali koji su upotrebljeni, kako za enterijer, tako i za eksterijer građevine, dolaze iz bivše Jugoslavije, osim pleksi-glasa na kupolama.

– Svake godine arhitekte iz celog sveta dolaze da vide ovaj objekt. Neki od njih kažu: „Ovo je najružniji objekat koji sam ikada video“, dok su drugi Bibliotekom fascinirani. Komentarišu da je objekat jedinstven, i da se vidi da je na njemu rađeno 10 godina – kazuje  Ramku i dodaje: „Kada sam bio dete i kada sam prvi put video Biblioteku, prepao sam se, otišao kući i rekao tati: video sam neki objekat liči na nešto vanzemaljsko“, a on mi je odgovorio, a pa to je Biblioteka. Sutradan smo otišli zajedno da je obiđemo“.

Ramku je konstatovao da je objekat impozantan, kao i jedan od retkih objekata modernizma na Kosovu koji nije modifikovan posle rata. Iako je kako kaže, infrastruktura objekta stara, ima problema sa vodom i arhivom, prištinska Biblioteka ipak je na listi kulturne baštine.

 


Tagovi: KulturaPriština

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije