16:10, 18.08.2019Izvor: RTV Kim

Bolja zarada od malina i kupina nego od žita



Zoran Kitić iz Ugljara, bavi se uzgajanjem malina i kupina. Osim za jelo i prodaju, Kitići od ovog zdravog voća pripremaju sokove, kompote, vino. Zoran smatra da je isplativije baviti se uzgajanjem ovog bobičastog voća, nego poljoprivrednim kulturama, poput žita i kukuruza.

bolja-zarada-od-malina-i-kupina-nego-od-zita

Foto: RTV Kim

Na površini od 20 ari prostire se malinjak na kojoj preovlađuje „Polka“, sorta koja ima plodove tokom čitavog leta i jeseni. Berba je u toku, a angažovana je cela porodica.

„Berba traje od juna meseca pa sve do novembra. Sve obavljam sam i sa porodicom, nije isplativo da na ovoj površini angažujem radnike, već porodica pomaže kada je to potrebno. Ove godine ima manje malina, ali su vremenski uslovi mnogo bolji. Berba malina još uvek traje, dok smo prošle godine imali problema sa plemenjačom, kada je vegetacija malina uništena i berba je bila obustavljena.“

Ranijih godina otkupna cena je bila bolja, kaže Kitić. Za kilogram maline plaćalo se po 2 evra, dok je prošle godine zbog loših uslova, cena bila 0,80 centi. Ove godine je znatno bolja nego prethodne, ali za porizvođače ipak nedovoljno - 1,50 evra po kilogramu.

„Maline odnosim u hladnjaču u Mramoru, od njih dobijam gajbe i pakete u kojima pakujem maline. Jedan deo malina koje odnosim je zaleđen, dok drugi deo su sveže maline. Maline koje su zaleđene prolaze kontrolu i ako ispunjavaju uslove biće prodate u prvoj klasi po većoj ceni“, rekao je Kitić.

A kako do berbe? U procesu razvoja ploda potrebna je zaštita od nepogoda i bolesti. Da bi zaštitio svoje maline, Kitić koristi samo organske preparate.

„Prve godine koristio sam koprivu, ove godine koristio sam organski preparat `Kudo`, posle prskanja malina može odmah da se jede, u sistemu kap po kap kojim zalivam maline, dodao sam i više kalijuma zbog roda, ali i fosfora, jer je naša zemlja slabije bogata fosforom“, objašnjava Kitić.

Žičana mreža je prekopotrebna za zaštitu od vremenskih nepogoda.

„Trenutno maline i kupine štitim mrežom, koja je dobra protiv sunca, ali mogla bi da zaštiti i protiv vremenskih neprilika kao što je grad, ali ovu mrežu koju imam je lošeg kvaliteta i već je dotrajala, tako da bi mi najviše sada trebala protiv grada mreža koja je žičana, koja ima mehanizam za razvlačenje a i skupljanje, i ona traje oko 10 godina“, rekao je on.

Kitić napominje da je do ove godine dobijao subvencije od 80 evra na 20 ari, ali da to nije dovoljno.

„Više ne dobijamo subvencije po aru zasađenih malina, već po kilogramima prodatih malina koje odnesemo u hladnjače. Sa njima napravimo ugovor i za svaki kilogram koji odnesemo dobijamo po 0,8 centi koje hladnjača isplaćuje.“

Agronom Voja Dekić, kaže da ova godina nije bila pogodna za maline i da su lošijeg kvaliteta nego prošle godine.

„Maline su lošijeg kavliteta. Moraju se odmah sakupljati, jer ako se ne skupe, onda se desi da budu prezrele. Uzgajivači malina moraju da angažuju radnike kako bi berba protekla brzo, jer malina propada ako se ne skupi u toku dana. Ali radna snaga je skupa. Ove godine je dobro to što je prodajna cena malina bolja nego prošle godine.“

Ovaj agronom je malinarima uputio i par saveta:

„Da bi pripremili maline za sledeću godinu nakon sakupljanja malina, malinari `Polku` kose do zemlje na jesen, dok `Vilamet` i `Miker` koje su stubne sorte one se na proleće orezuju“, rekao je Dekić.

Pored sejanja žitarica, poslednjih godina je na centralnom Kosovu sve izraženije bavljenje voćarstvom, a posebno uzgajanje malina, kupina, aronije, pa čak i badema. Međutim, da bi voće rodilo i uspelo, potrebno je obaviti i pripreme za narednu godinu.

„Voće ne sme biti pod korovom, jer korov od biljke uzima hranu, korove treba uništiti mehanički, nikako hemijskim sredstvima zbog otrova koje sadrže kao što je `Totalni herbicid`“, rekao ja agronom Dekić.

Nakon saveta agronoma, ponovo se vraćamo našem prethodnom sagovorniku. Zoran Kitić, osim maline, uzgaja i čačansku kupinu. Uzgaja ih za sopstvene potrebe, jer su bogate gvožđem i vitaminom C.

„Kupina je zdrava za anemične ljude, ali je zdravo i kupinovo vino koje sam počeo da pravim ove godine i ako budem zadovoljan kvalitetom proširiću broj sadnica. Kupinu sam nabavio sa Instituta u Čačku, počeo sam sa 120 sadnica, a sada ima duplo više sadnica kupina.“

Kupinovo vino se preporučuje za lečenje anemije, hroničnog umora, iscrpljenosti, pa i za lošu cirkulaciju. Zato je Zoran Kitić odlučio da ga pripremi.

„Bitno je da se kupine dobro usitne rukama ili mikserom, dodaje se manja količina šećera, sve to zajedno mora da odstoji tri nedelje u buretu, najbolje bi bilo drveno ali može i plastično, nakon toga se pretače u druge posude u kojima stoji još dve nedelje, nakon čega je spremno za upotrebu.“

Otkupna cena kupina je 1, 50 evra po kilogramu, za sada nemam veliko tržište za prodaju, samo za rođake i prijatelje, rekao je Kitić.

Kitić ističe da kupina više voli vodu nego malina, zbog toga se čeće zaliva i time postaje sočnija, krupnija i slađa, ali i da voli toplije vreme.

„Visoke temperature manje smetaju kupini nego malini, kod malina se stvaraju bele pege, ali one ne utiču na ukus i kvalitet.“

Osim što su dobre za zdravlje, kupine i maline, bez obzira na pad cene, isplativije su nego žitarice.

U novoj poljoprivrednoj emisiji „Brazda“ pored priloga o malinaru Zoranu Kitiću,  možete pogledati i priče naših kolega sa televizija Mir, Herc i Puls.

Poljoprivredna emisija „Brazda“ emituje se svake nedelje od 11 časova na RTV Kim, a ako nešto i propustite, pogledajte reprizu u ponedeljka od 10 časova i 30 minuta.


Tagovi:

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije