Lebdenje Zorana Nedeljkovića: Pesnik i pesnik-čitalac

Zbirka je objavljena 2021. godine, ali usled pandemije korona virusa, prva promocija, i to u Kosovskoj Mitrovici, održana je prošle nedelje u Privatnom kulturnom centru Akvarijus. 

„Ja sam recenziju naslovio Rasnopis duše. Čitajući rukopis Lebdenje pesnika i sabrata Zorana Nedeljkovića, dugo posle čitanja nisam uspeo da se izmaknem od stihova koji su me uporno pratili i što je najčudnije, pred očima mi stvarali sliku zamišljenog pesnika koji stoji ispred ogledala i razgovara sa svojim odrazom u njemu. Neverovatna je lakoća i jednostavnost reči kojim Zoran vodi taj dijalog i niže sjajnu nisku pesničkih bisera, ali i činjenica da je u pitanju jedan zreli pesnik, ne samo prema temama i motivima, već i po jeziku kojim je satkano ovo njegovo poetsko kazivanje“ – kazao je recenzent zbirke Novica Sovrlić. 

Nedeljković se, dodaje Sovrlić, želeći da ispriča svoju priču, obraća sebi, čitaocu, tražeći već davno napisane odgovore o rodu, zemlji, ljubavi, mržnji, čojstvu, izdaji, kosovskom zavetu i večnom životu, muzama, Hristu, Bogu i čoveku. 

„Dok sam pisao ovu recenziju uvek mi je bila pred očima slika Zorana Nedeljkovića koji sedi na jednom kamenu ispred manastira. Posmatra manastir, kupolu, krst na manastiru i nebo na kojem leti ptica. Inače ptice su čest motiv u Zoranovim pesmama. Dakle, jedna dijagonala koju možemo posmatrati kao vertikalu – kamen, krst odnosno Gospod Bog i nebo, nebesa, krila na nabesima kao simbol večnog života i leta ka nebu“ – dodao je Sovrlić. 

Zašto Lebdenje?

„Za taj naziv najviše mogu da zahvalim Novici Sovrliću“ – kazao je Nedeljković, opisujući lebdenje na različite načine. 

„Nikolaj Velimirovič posreduje između filozofa i naroda. Znači, on lebdi između jedne inteligencije, elite i sa druge strane inteligencije potlačenih, ali uopšte ne znači da ti potlačeni po umu su možda jači“, bio je jedan od opisa.

Jedan od simbola je i ptica:

„Postoji jedna ptica bliska lastavici koja se zove čiopa i ona ponekad iz južnih predela Afrike doleti do Balkana, ona je u stanju da leti mesecima da ne sleti na zemlju, ona je sva od krila i spava na vetru, otud to lebdenje…“

Ali pominje i sokola i orla.  

„Odabrao sam upravo takve simbole koji su bliski anđelima i anđeli imaju krila, oni jesu nevidljivi, treba biti religiozan, ako verujemo u Boga, postoje i anđeli, ako postoje anđeli, postoje i zli anđeli, postoji i njihov vođa…“ – kazao je Nedeljković. 

U njegovim pesmama se osim tema pomenutih u recenziji pojavljuje i filozof Fridrih Niče. 

„Kada sam prvi put uzeo da čitam Ničea, ja sam ga bacio, nije mi se uopšte dopao, nije mi se dopala poruka koju on šalje. Onda sam ga posle nekoliko godina ponovo uzeo da čitam i dopadao mi se njegov stil i onda sam ga više čitao zbog stila pisanja nego što sam ga čitao zbog njegove filozofije, on jeste pesnik-filozof…“, kazao je Nedeljković, dodajući da mu je ipak bliskiji Nikolaj Velimirovič koji, kako kaže – živi religijskom egzistencijom. 

Niče ga je, dodao je, privukao samo kao dobar stilista. 

Osvrćući se na pitanje kosovskog zaveta i misli koji se takođe mogu pronaći u njegovim pesmama, ističe da su oni inače isprepletani i da se ne mogu lako odvajati. 

Zoran Nedeljković je rođen 1964. godine u Prištini, a od 1999. živi u Kraljevu. Predaje kao sociolog kulture na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Autor je 14 zbirki poezije za koje je osvojio brojne nagrade (Grigorije Božović, Simo Matavulj, Vidovdanska blagodarnica). Autor je filozofskog dela „Lavirint istorije nadčoveka i poslednjeg čoveka“, kao i sociološko-kulturološke monografije „Ključar osme kapije Vavilona“.