16:22, 28.10.2020Izvor: RTV KiM

Đuren - događaj koji Gorance vraća u dom



Proslava Đurena u Gori je tradicionalni događaj koji uprkos promenama, iseljavanju i drugim društvenim i političkim događajima i dalje okuplja Gorance iz celog sveta.

duren-dogadaj-koji-gorance-vraca-u-dom

RTV KiM

Đuren ili Đurđevdan je simbol identiteta ovog naroda. O samom događaju, o goranskom narodu i običajima danas se govorilo na tribini "Nematerijalno kulturno nasleđe Goranaca", održanoj u Domu kulture u Gračanici.

Proslava Đurena na Gori počinje 4. maja, centralna proslava je u mestu Vlaška - ataru sela Vraništa, a završava se 9. maja u Brodu. Ovaj nesvakidašnji kulturni, društveni i identitetski događaj okuplja Gorance iz celog sveta. Tada se u svoj rodni kraj vraćaju i oni koji su otišli u pečalbu.

“Otuda i ta izreka - 'Ke da si da si, za Đuren doma da si!'. Za Gorance je dom Gora. Živimo svuda, ima nas na svim kontinentima”, kaže Sejfeda Isaković Goranka iz Dragaša.

Goranci ovaj događaj proslavljaju od davnina, a vezuju ga za kraj zime i početak leta.

“Oni tada nastoje da podstaknu sreću, blagostanje u zajednici. Otuda se za Đuren može reći da je reč o događaju društveno-integrativnog karaktera, njime Goranci obnavljaju svoje zajedništvo, međusobne veze, prijateljske, rodbinske...” - kazao je naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu dr Aleksandar Popović, koji je poslednje dve godine proučavao ovaj veseli događaj.

Sejdefa Isaković opisivala je težak život svog naroda, posebno u zimskom periodu. Žene su, kaže, uvek bile stubovi porodica, dok su muškarci odlazili u pečalbu. Kada dođe Đuren, obeležavao se period izlaska iz duge i teške zime.

“To je bila proslava proleća. Đuren se obeležava još iz davnih dana, kada su ljudi verovali u više bogova, ostali su ti paganski običaji i tim ritualnim radnjama se mislilo da će sve to doprineti boljitku, zdravlju, deci, porodici, stoci”.

Proslavu Đurena karakteriše oro ili kolo u kojem igraju pretežno mladi, a devojke, udate žene i one starijeg doba razlikuju se po raznovrsnoj nošnji.

“Starije žene obavezno imaju terlik, a mlađe u zavisnosti od prilika. Ako su neke svetkovine, svadbe ili proslave oblače nošnju, a terlik je obavezan za udatu ženu, bilo da je mlađa ili starija”, kaže Sejdefa Isaković iz Dragaša.

“Nošnju spremaju naše žene za vreme zime i onda kada izlaze na Đuren, tu se vidi motiv nošnje, novina, koja je šta spremala, koja je izmislila neku novu šaru, kreativnost”, kaže Muradija Pepić.

Ona je objašnjavala i druge rituale pred Đuren, poput kupanja jajetom i drenom koji simbolizuje zdravlje dece i porodice.

Tokom tribune u Domu kulture, prikazan je i dokumentarni zapis sa proslave Đurena na Gori.

Doktor Aleksandar Popović objasnio je prisutnima da ovaj praznik nema previše sličnosti sa Đurđevdanom koji proslavljaju pravoslavni vernici. Ono što vezuje ova dva događaja je početak proleća.

Prema podacima do kojih je došao Institut za srpsku kulturu, u Gori danas živi oko 10 hiljada Goranaca, dok ih je do pre ratnih sukoba bilo više od 20 hiljada.

U poslednje dve decenije mnogi su napustili svoj kraj u potrazi za boljim životom.


Tagovi: KulturaGračanicaKosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije