21:23, 23.01.2022 Izvor: Gazeta Express

Džozef: Ni „Velika Albanija“, ni „Velika Srbija“ nisu u interesu SAD



Edvard P. Džozef, profesor na Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, u ekskluzivnom intervjuu za Gazeta Express, detaljno objašnjava neka od pitanja obuhvaćenih izveštajem „Od krize do konvergencije: Strategija za borbu protiv nestabilnosti na Balkanu na samom izvoru“, i pismo koje je američki državni sekretar Antoni Blinken nedavno uputio kosovskom premijeru, Aljbinu Kurtiju.

dzozef-u-idealnom-slucaju-o-zso-bi-se-pregovaralo-kao-o-pitanju-konacnog-statusa-gde-srbija-priznaje-kosovo

Foto: Express

Edvard P. Džozef otkriva zašto izveštaj preporučuje sankcionisanje lidera u Albaniji ili na Kosovu koji promovišu bilo kakvu „uniju“ između Albanije i Kosova i imenovanje specijalnog američkog izaslanika za priznanje Kosova od strane pet država članica EU koje do sada nisu priznale Kosovo.

Džozef takođe detaljno objašnjava zaključak izveštaja o nejasnoći kosovske vlade u vezi sa njenom geostrateškom orijentacijom, pominjući Transjadranski gasovod. 

Komentariše i glavne poruke američkog državnog sekretara Blinkena upućene kosovskom premijeru Kurtiju, Kurtijevu najavljenu posetu SAD i šta bi trebalo da se desi sa Sporazumom o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom i pitanjem spora u vezi sa zemljom Visokih Dečana.

Kada ste govorili o sankcijama, na šta ste tačno mislili? Jer ako dođe do sankcija za premijera Kurtija iz SAD, on bi morao da podnese ostavku, a to bi verovatno izazvalo još jedan zastoj u procesu dijaloga.

Predložene sankcije u izveštaju su povezane – namerno i jasno – sa širim opredeljenjem SAD da se postigne puno međunarodno priznanje Republike Kosovo – a ne Republike Kosovo i Albanije ili slično. Zašto bi SAD imenovale specijalnog izaslanika za priznanje Kosova, između ostalih koraka u ovom pravcu, ako Kosovo radi na potkopavanju koncepta Kosova koji SAD i njihovi saveznici imaju? 

Poenta je da priznanje Kosova znači Kosovo kao unitarnu, funkcionalnu državu u okviru svojih sadašnjih granica – a ne u federaciji ili konfederaciji sa Albanijom. Ni „Velika Albanija“, ni „Velika Srbija“ nisu u interesu SAD; to je protiv interesa SAD.

To nije ni u interesu Kosova. Na primer, priznanje Grčke moglo bi da bude transformativno za Kosovo i region. Ali jasno je da Atina – kao i Vašington – ne vidi stabilnost koja proizlazi iz bilo kakve „unije“ ili podele Kosova. Kao što citiramo u našem izveštaju SAIS-Vilson Centra Džons Hopkins, uticajni grčki analitičari očekuju da sporazum između Prištine i Atine isključuje takve avanture.

Pretnja sankcijama je važna za sve strane:

Da Priština razume princip i viziju Kosova koja privlači podršku SAD i saveznika.

Za Atinu i druge zemlje koje ne priznaju Kosovo - da shvate da je posvećenost SAD podržavanje suvereniteta Kosova – a ne podržavanje snova o nacionalnoj konsolidaciji albanskog naroda.

Za Srbiju i njene pristalice u Rusiji, Kini i drugde - da vide da SAD imaju strateški pristup, zasnovan na demokratskoj, multietničkoj koegzistenciji – ne favorizujući albanske nacionalne ambicije u odnosu na srpske nacionalne ambicije.

Izveštaj takođe precizira Kurtijevu nejasnoću u vezi sa strateškom orijentacijom Kosova. Pomenuli ste pitanje gasovoda koji podržavaju SAD. Dakle, vi implicirate da pitanje gasovoda nije samo pitanje „cevi“, kako je rekao premijer Kurti, već je reč o strateškoj orijentaciji koja bi odbijala ruski uticaj u regionu.

Transjadranski gasovod je deo šire strategije za diversifikaciju izvora energije u regionu. S obzirom na trenutnu pretnju od ruske invazije na Ukrajinu – gde Moskva koristi implicitnu pretnju Evropi da prekine snabdevanja energijom – potreba za diversifikacijom je očigledna. Kriza sa električnom energijom na Kosovu i povećanje cena čine slučaj TAP-a još logičnijim. Dobro je što je kosovska ministarka spoljnih poslova Gervala na sastanku sa grčkim ministrom spoljnih poslova Dendiasom, između ostalog, razgovarala i o gasovodu. Ovaj sastanak je bio još jedan dobar znak za pristup „konvergencije“ koji preporučujemo u našem izveštaju SAIS-Vilson centra.

Kako pišemo u izveštaju, alarmantno pogoršanje u regionu je 'dobrovoljno'. SAD, EU i NATO drže stratešku prednost nad celim regionom (za razliku od Ukrajine.) Prosto je nedokučivo da se trideset godina nakon izbijanja rata opet govori o ratu u Bosni i Hercegovini, sukobu na Kosovu i neviđenim tenzijama u Crnoj Gori.

Izveštaj se bavi suštinskim pitanjem: zašto je Balkan još uvek u takvom rasulu posle toliko godina i toliko truda? Identifikujemo izvor: nesposobnost Srbije da prihvati zapadni poredak. Identifikujemo razlog za ovu nesposobnost: polugu koju Srbija ima nad Kosovom – i SAD i EU. Mi identifikujemo rešenje za ovo stanje: erodirati i na kraju eliminisati srpsku polugu uticaja na Kosovo.

To se radi kroz promenu stavova četiri zemlje NATO-a koje ne priznaju Kosovo: Grčka; Španija; Slovačka i Rumunija. Navodimo kako se to može postići na vrlo praktičan način, radeći uglavnom sa Grčkom i uglavnom unutar NATO-a.

Da li ste imali priliku da pročitate pismo sekretara Blinkena premijeru Kurtiju i koji su vaši zaključci?

Da, pročitao sam pismo i vrlo je jasno: to je pozitivno pismo podrške od sekretara Blinkena, koje ima za cilj da pojača napore dvojice imenovanih američkih diplomata, ambasadora Hoveniera i specijalnog izaslanika Eskobara. Sekretar Blinken postavlja očekivanje saradnje po konkretnim pitanjima navedenim u pismu. Pismo je sastavljeno diplomatski.

Počevši od kraja prošle godine, premijer Kurti je pomenuo moguću posetu SAD. Prošli put kada je Kurti govorio o ovoj mogućoj poseti Vašingtonu rekao je da će možda otputovati u Vašington početkom 2022. Da li ovo pismo sekretara Blinkena vidite kao znak „otkazivanja“ ove moguće posete Kurtija Vašingtonu? Da li vidite razlog da Kurti poseti Vašington posle tog pisma koje je sveobuhvatno?

Ovo pismo nema takvu vezu sa posetom, a reč „otkazivanje“ ne bi trebalo da se koristi u vezi sa ovim pismom. On predstavlja očekivanja SAD o ključnim američkim prioritetima. Naravno, da li će se takva poseta desiti i na kom nivou je druga stvar. Ovakve posete su uvek u vezi sa stanjem odnosa i dešavanja. Nema sumnje da Vašington traži napredak po pitanjima navedenim u pismu, a to bi zaista mogao biti faktor.

Verujete li da će premijer Kurti ispuniti one američke zahteve navedene u Blinkenovom pismu, na osnovu Kurtijeve prošlosti i političkih stavova i aktivnosti (Zajednica srpskih opština i Visoki Dečani). 

Neću da predviđam šta će premijer Kurti da uradi. Mogu da kažem da Asocijaciju/Zajednicu srpskih većinskih opština vidim kao nešto što se razlikuje od manastira Dečani i sličnih sudskih presuda. 

Kosovo je, za razliku od Srbije, demokratija koja ide u pravom smeru, sa rastućim poštovanjem vladavine prava. Poštovanje odluka Ustavnog suda je gvozdeno jaka obaveza za premijera Kurtija – ili bilo kog kosovskog premijera. 
Asocijacija/Zajednica je obaveza drugačije vrste; ovo je političko pitanje vezano za širi proces sa Srbijom. 
U idealnom slučaju, o Asocijaciji/Zajednici bi se pregovarala kao o pitanju konačnog statusa, kao deo rešenja kojim Beograd priznaje Prištinu. 

Stavljanje ovoga ispred konačnog statusa stvara složenost u dijalogu koji vodi EU, gde Beograd već ima stratešku prednost. Beograd je zadovoljan ako se ništa ne dogodi u dijalogu, ostavljajući Kosovo u trenutnom limbu.

Odnosi zajednice kosovskih Srba kao bloka – i sa Beogradom – direktno su povezani sa suverenitetom i unutrašnjom funkcionalnošću Kosova. 

Istovremeno, formalno, Kosovo ima obavezu prema Asocijaciji/Zajednici. SAD i EU bi trebalo da pronađu načine da reše ovaj pregovarački izazov. 

U našem izveštaju preporučujemo unapređenje odnosa Kosova sa NATO-om, na primer, uvođenjem Kosova u NATO-ovo Partnerstvo za mir, između ostalih koraka. 

Ovo može da učvrsti poziciju Kosova i učini mogućim određeni napredak u vezi sa Asocijacijom/Zajednicom, iako konačni pregovori čekaju konačno rešenje.




Tagovi: SADDijalogEUBriselski sporazumKosovo

Povezane vesti


Najčitanije



Najnovije