12:30, 05.12.2019Izvor: Radio Kontakt plus

"Građani moraju da shvate da imaju pravo na učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou"



Građani se obraćaju lokalnoj samoupravi isključivo kada imaju neki lični zahtev ili interes, dok je broj zahteva od opšteg značaja veoma mali, tvrdi ministarka administracije i lokalne samouprave u odlazećoj kosovskoj vladi, Adrijana Hodžić.

gradani-moraju-da-shvate-da-imaju-pravo-na-ucesce-u-procesima-donosenja-odluka-na-lokalnom-nivou

Radio Kontakt Plus

Istovremeno veruje da može doći do poboljšanja u međusobnoj komunikaciji, te da će građani shvatiti da imaju pravo da učestvuju i u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou.

“Ukoliko bismo pojačali tu komunikaciju između samih građana i lokalnih samouprava, ja verujem da ćemo imati i promenu u samoj komunikaciji, imaćemo veći broj zahteva od opšteg značaja za čitav grad, za čitavu zajednicu. Shvatiće građani da lokalna samouprava nije centar za rad i socijalno staranje, već je tu da pruža administrativne usluge. Sa druge strane, velika je mogućnost za implementaciju projekata od opšteg značaja, gde će korist imati svi ljudi koji žive na toj teritoriji. Zato je važno da se menja ta svest.”

Na diskusiji o transparentnosti lokalnih samouprava i učešću građana u njenom radu, održanoj u Severnoj Mitrovici, istaknuto je i to da građani ne učestvuju u dovoljnoj meri u javnim raspravama, gde se donose odluke koje se direktno njih tiču. 

Lokalna samouprava u Severnoj Mitrovici putem medija redovno obaveštava javnost o svim zakazanim sednicama, međutim, primećen je slab odziv građana. 

“Ne razumem tu neku ‘ležernost’ od strane naših sugrađana, jer recimo, ako imamo segment rasprave da bude obrazovanje - zar se to ne tiče svih roditelja, zar se to ne tiče svih prosvetnih radnika. To bi trebalo da bude vrlo interesantno za naše građane. I u tom aspektu očekujemo da oni budu prisutni na svim raspravama i da daju neko svoje mišljenje, pre svega kritike, jer samo ukoliko čujemo koje su kritike na rad lokalnih samouprava, mi možemo da menjamo nešto po tom pitanju.”

Kao najveći izazov i najveća kritika koja se predstavlja u javnosti, jeste pitanje da li postoji poverenje građana u institucije. Za ministarku Hodžić, ovo je diskutabilno pitanje.

“Sigurno da postoji doza rezerve, ali isto tako mislim da na ovom polju postoji jedan određeni napredak, jer sve one savete koji su upućeni od strane nevladinog sektora, a zarad uključivanja građana u proces donošenja odluka, lokalna samouprava uvažava.”

Lokalne samouprave su u obavezi da podnose izveštaj Ministarstvu administracije i lokalne samouprave za sve usluge koje pružaju građanima. S tim u vezi, pokazalo se da za svih 38 opština na Kosovu postoji ogroman prostor za unapređenje transparentnosti u njihovom radu. Opštine na severu Kosova su ostvarile znatan napredak, kaže ministarka Hodžić.

“To su zapravo veliki koraci u odnosu na neke druge opštine koje postoje od 2008. godine.”

Istraživanje NVO Centar za zastupanje demokratske kulture - ACDC, koja je i organizator pomenute diskusije, između ostalog pokazuje da je samo 13,7 odsto ispitanika dobro informisano o Zakonu o lokalnoj samoupravi, a da čak 58 odsto ne zna da su sednice lokalne samouprave javne. Istraživanje govori i to da 62,1 odsto ispitanih, smatra da odluke lokalne samouprave nisu dostupne široj javnosti, a preko polovine nije upoznato sa obavezom lokalne samouprave da održava javne sastanke.

Ispitanicima je ponuđeno i da daju predloge u vezi sa poboljšanjem transparentnosti lokalnih samouprava na severu, gde je 52 odsto anketiranih reklo da treba povećati dostupnost informacija, 47% smatra da treba zaposliti stručne ljude, a 37 odsto ispitanika misli da treba ubrzati administrativne procedure.

Darko Nedeljković, ispred NVO ACDC, poručuje da je pravo građana da učestvuju u konsultativnim komisijama, koje uzimaju učešče u odlučivanju na lokalnom nivou. Dodaje i da postoji transparentnost lokalnih samouprava na severu Kosova, ali da ipak ima još mnogo prostora za njihovo razvijanje i za dalji napredak.

Esad Ejupi, ispred kosovske Agencije za borbu protiv korupcije, mišljenja je da je transparentnost institucija veoma važna, jer, kako kaže, tamo gde ima transparentnosti, ima i kredibilnosti. Dodaje da iz tog razloga ova Agencija postoji - da prati rad institucija i u prvom redu da preventivno i pravovremeno deluje. 

“Korupcija je tu ako nema dovoljno transparentnosti, a kada ima transparentnosti, onda je mogućnost za korupcijom sve manja”, zaključuje Ejupi, koji je ujedno pozvao građane da prijave svaki vid korupcije.

Podsetimo, Beograd i Priština su 19. aprila 2013. godine u toku briselskih pregovora, potpisali sporazum o uspostavljanju lokalnih samouprava u sklopu pravnog okvira Kosova. Kasnije, 2014. godine kao rezultat izbora, koji su organizovani prema Briselskom sporazumu, uspostavljene su lokalne institucije na severu Kosova. Izveštaj Evropske komisije iz 2018. godine, naglašava da se opštinski napori za povećanjem transparentnosti donošenja odluka moraju nastaviti.

Diskusija je deo projekta “Jačanje trensparentnosti i učešća građana u donošenju odluka na lokalnom nivou na severu Kosova”. 

ACDC ovaj projekat sprovodi u saradnji sa medijskim partnerom Radijom Kontakt Plus, a finasiran je od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo - KFOS.


Tagovi: Adrijana HodžićKorupcija

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije