16:21, 03.12.2020Izvor: Riznica

Još jedna zima u baraci



Goran Dimić, raseljeno lice (46) živi u drvenoj baraci u Partešu kod Gnjilana. Nije mu lako, ali drugog izbora nema.

jos-jedna-zima-u-baraci

Foto: Riznica

„Što ću, kude ću?, već pod vedro nebo. I ovo je dobro što imam, samo da mogu da se ugrejem ko čovek“, priča Dimić.

Porodica Dimić je pre 20 godina spasavajući gole živote napustila Žitinje, rodno selo između Klokota i Vitine na jugoistoku Kosova. Prebegli su u Parteš gde im je Ministarstvo za povratak i zajednice napravilo kuću. Međutim, u novoj kući pored osmoro članova, za Gorana nije ni fizički bilo mesta. U sedamdesetak kvadrata stambenog prostora smestili su se Goranovi roditelji, mlađi brat, stariji brat sa ženom i troje dece, piše Riznica.

Goran živi u istom dvorištu u ekonomskom delu, a prve komšije su mu kokoške, prasići i psić koji ga redovno budi.

„Drugi izbor ja nemam. Samo kad bi mi neko pomogao izolaciju da stavim na ovuj pustinju, da prekaram nekako tuj pustu zimu“, govori Goran.  

Pokazuje kubik drva uredno nasečen i naslagan kraj ulaza u baraku. Tu je i stara naftarica prepravljena da greje na čvrsto gorivo. Dobio ju je od komšija kako bi lakše prezimio nastupajuću zimu.

U baraci tankih zidova krevet, mali sto, električni šporet, orman i TV prijemnik koga će, kaže morati da izmesti kada unese šporet na drva.

Živi od socijale i onoga što zaradi nadničeći. Međutim, novac koji tako zaradi, dovoljan je samo za osnovne stvari. Za topli obrok na njegovom stolu i dalje se staraju otac i majka.

Mnogo ih boli to što im sin tako da živi, ali drugi izbor ne postoji.

Molio je Dimić lokalne vlasti da mu pomognu, makar donacijom izolacije za baraku, ali to se nije dogodilo.

„Obećanje ludom radovanje, teško onom ko ne može da zaradi nego mora da čeka milostinju od drugog“, priča Goran.

U rodnom Žitinju, Dimićima je ostalo sve - kuća, okućnica, zemlja. Ništa nisu otuđili, iako su Albanci, pričaju, dolazili i tražili da im se proda imanje.

„Kad je nešto tvoje, imaš čemu da se nadaš, kad tad ćeš ili ti ili neko tvoj da se vrati pa, tuja da živi, a ako prodaš, prodao si i sebe i svojega komšiju i sve“, zbori mudro Goran.

Nikada ne bi, veli, tražio pomoć da može da zaradi, ali od nadnice ne može sebi da priušti kupatilo, mokri čvor i toplu vodu u hladim zimskim danima.

Ono što svako u svom domu podrazumeva kao uslove noramalne za život za Gorana je, nažalost, još uvek nedostižno.


Tagovi: SrbiParteš

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije