Ove godine pronađeno 17 posmrtnih ostataka, pretražene 24 lokacije

Predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade, Andin Hoti, kazao je da to telo „ne radi koliko treba“, ali da radi „u skladu sa mogućnostima“.

Hoti: Pitanje nestalih nastavlja da se politizuje

„Prošle su 23 godine i više nema opravdanja. Pitanje nestalih nastavlja da se politizuje, smatram da se ne tretira kao humanitarno iako je, možda, najosetljivije pitanje u Republici Kosovo“, rekao je on na predstavaljanju Godišnjeg izveštaja o radu prištinske Komisije za nestala lica.

Dodao je i da Komisija nije jedina koja se bavi sudbinom nestalih lica već da blisko sarađuje sa sudskom medicinom i Kosovskom policijom.

„Tokom 2022. godine istražene su 24 lokacije. Preko 2.700 lokacija je prekopano na teritoriji Kosova i ne znam da li ima neka lokacija koja se može istražiti, zato što su na svaka četiri kvadratna kilometra prekopane grobnice“, kazao je on.

Kada su u pitanju lokacije u Srbiji, Hoti je naveo da su u Rudnici radili pet godina, isto toliko i u Kiževaku gde su pronađeni posmrtni ostaci devet osoba.

„Timovi koji su bili tamo namerno su upućeni na neke bliže koordinate, a ne na tačne lokacije. Na lokaciji u Štavalju smo tražili nove satelitske snimke. Nadam se da ćemo naredne godine nastaviti da istražujemo i druge lokacije koje su nam sugerisane od strane EULEKS-a. Istražene su i druge lokacije na teritoriji Srbije: Raška, Novi Pazar, Surdulica. Eksperti ocenjuju da iskopavanje nije završeno na teritoriji Batajnice, Perućca i Petrovog sela gde je pronađeno preko 900 nestalih osoba. Mislimo da tu može biti još nestalih lica“, rekao je Hoti.

„Ne održavaju se sastanci Radnih grupa, Odalović osumnjičen za ratne zločine“

On je kazao i da je održano više od 17 sastanaka između delegacija Prištine i Beograda, kao i sastanci sa kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

„Sastanci koji se ne održavaju su sastanci Radnih grupa, mene i gospodina Odalovića. Srbija već godinu i po dana nije preuzela dužnost, ne samo da razreši, već i da istraži gospodina Odalovića u pogledu sumnji koje je plasirao premijer Kosova Aljbin Kurti da je Odalović osumnjičen za ratne zločine na Kosovu. Smatramo da on nije adekavatan da bude moj sagovornik, da neće dati informacije o zločinima koje je mogao da izvrši on sam, direktno ili indirektno“, naveo je Hoti.

On je napomenuo da je sačinjena baza koja sadrži podatke o 1.600 nestalih lica u bivšoj Jugoslaviji i da se u njoj nalaze podaci u vezi sa pretragama na teritoriji Kosova.

Gara: Pristup srpske strane zabrinjavajući

Načelnik Sektora za istraživanje ratnih zločina pri Kosovskoj policiji Avni Vrajoli potvrdio je Hotijeve navode da su tokom ove godine na Kosovu pretražene 24 lokacije.

„Otkriveni su posmrtni ostaci 17 lica koja su u procesu identifikacije. Nema regiona u celoj Republici Kosovo koji nije istražen“, zaključio je on.

Kuštrim Gara iz Komisije za nestala lica Vlade Kosova je ocenio da je „srpska strana nespremna da sarađuje po pitanju nestalih lica“.

„Nedostatak spremnosti podrazumeva da ne daju podatke iz arhiva bivše Jugoslavije, vojske i policije. I pored ovog izazova, mi se ne predajemo. Zabrinjavajući je pristup srpske strane lokacijama na kojima su izvršena iskopavanja. Lokacija u Štavlju ostaje nedovršena za naše institucije“, kazao je Gara.

On je dodao da je upućen nalog za pretragu lokacije Matičane na Kosovu.

„Sigurno ćemo se, tokom naredne godine, četvrti put vratiti na ovu lokaciju. Na osnovu podataka koje imamo od međunarodnih partnera i Crvenog krsta došli smo do zaključka da se tu nalaze još dve žrtve rata“, kazao je Gara.

Sporna terminologija i sporni zakoni

Andin Hoti podsetio je i na sporazum koji je trebalo da bude potpisan u Briselu u vezi sa kidnapovanima i nestalima. Dve strane nisu se složile oko termina „nasilno nestali“.

„Održano je osam sastanaka na tu temu. Tražili smo dostojanstveno tretiranje onoga što se desilo na Kosovu, tražili smo da se doda termin ’nasilno nestala lica’. Srpska strana je to odbila, ne vidim razlog. To je jedini termin u međunarodnoj konvenciji UN koji tačno opisuje šta podrazumeva nasilno nestalo lice i mislimo da će imati pravni i obavezujući efekat za obe strane“, kazao je Hoti.

On je naveo i da bi sledeći radni sastanak podgrupa Radnih grupa za nestala lica trebalo da bude održan u februaru 2023, a biće razgovarano o revitalizaciji mrtvačnice u Prištini u kojoj se, prema njegovim rečima, nalaze tela više od 350 osoba.

Predsednik kosovske Komisije za nestala lica je kazao i da Zakon o nestalim licima uređuje rad Komisije i drugih relevatnih aktera, dok su za beneficije koje mogu da ostvare porodice nestalih lica regulisane Zakon o Statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava, i njihovih porodica, kao i Zakonom o penzijama.

„Apsurdno je to što su članovi porodica primorani da izaberu penziju ili podršku porodicama nestalih lica. Uputili smo Ministarstvu finansija zahtev kako bi se ova dva zakona izmenila i dopunila, kako bi se u njima našli i zahtevi članova porodica nestalih“, zaključio je Hoti.

Tokom ove godine Komisija kosovske vlade za nestala lica pokrenula je i četiri medijske kampanje i obezbedila besplatan poziv na telefonski broj na koji mogu da se jave svi oni koji imaju bilo kakve informacije o nestalim licima.

Na Kosovu se još uvek traga za 1.617 lica nestalih tokom sukoba.

Kim