09:47, 11.10.2019Izvor: Radiio Slobodna Evropa

Kurti za RSE: Šta Srbija ne dopušta Kosovu, neće ni Kosovo Srbiji (VIDEO)



„Umesto takse od sto odsto na robu iz Srbije, uvešćemo princip reciprociteta“, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednik Samoopredeljenja i kandidat te partije za kosovskog premijera Aljbin Kurti (Albin Kurti). 

kurti-za-rse-sta-srbija-ne-dopusta-kosovu-nece-ni-kosovo-srbiji-video

Radio Slobodna Evropa/printscreen

On pojašnjava da to znači, da ono što Srbija ne dozvoljava kosovskim građanima i proizvođačima u Srbiji, toj državi neće biti dozvoljeno na Kosovu. Po pitanju taksi koje su takođe uvedene i BiH, kada i Srbiji, Kurti podvlači da Beograd i Sarajevo ne mogu isto da se tretiraju.

Kurti, u intervjuu koji je dao na srpskom jeziku, navodi i da se protivi korekciji granica između Kosova i Srbije, nazivajući razgraničenje Albanaca i Srba „rasističkim konceptom“. Takođe, podvlači da je za potpunu normalizaciju i pomirenje potrebno da se srpska vlast suoči sa teretom ratne prošlosti.

Kurtijeva partija osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima na Kosovu, 6. oktobra. Trenutno pregovara sa drugolasiranim Demokratskim savezom Kosova (DSK), kojeg od izbornog rezlutata Samoopredeljenja deli manje od jednog procenta glasova.

RSE: Međunarodna zajednica očekuje od nove vlade da što pre nastavi dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom, što Srbija uslovljava ukidanjem takse. Da li ćete ukinuti takse Srbiji, ali i Bosni i Hercegovini?

Kurti: Naš prioritet je razvoj zemlje time što ćemo biti fokusirani na zapošljavanje, pogotovo mladih i žena na Kosovu, a takođe i na pravni sistem, na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Mislim da će to dovesti do demokratske izgradnje naše države kao nezavisne države. Ali, takođe i na društveni progres bez razlika prema nacionalnoj pripadnosti naših građana. Razumem da je Srbija rekla da neće da pregovara sa Kosovom dokle god je takse od 100 odsto. To nije naša politika. Smatramo da je reciprocitet princip dobrih odnosa između Kosova i Srbije. To znači da ćemo zameniti taksu od 100 odsto sa principom reciprociteta jer verujemo da je taj princip, princip zdravih bilateralnih odnosa između naše dve države, kao dobrih suseda.

RSE: O kakvom se reciprocitetu radi?

Kurti: Šta god Srbija ne dozvoljava našim proizvođačima i građanima koji putuju kroz Srbiju, neće biti dozvoljeno na Kosovu. Znači, Srbija ne može da očekuje da će to što ne dozvoljava Kosovu, ona imati kao privilegiju u našoj državi. Reciprocitet znači uzajamnost. Mislim da je to najbolje kao kriterijum ravnopravnosti i jednakosti između naših država.

RSE: To može dotaći i određeni broj stanovnika, na primer srpske zajednice koji žive na Kosovu?

Kurti: Ne, mi ćemo se potruditi da ne bude nikakve diskriminacije za naše građane. Ali, ako Srbija želi investicije ili pomoć Srbima na Kosovu, mora da bude spremna da to dozvoljava i nama, da uspostavimo takve relacije i da imamo i mi takvu pomoć i investicije za Albance u Srbiji, u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.

RSE: Kažete da ćete nakon uvođenja tog reciprociteta ukinuti taksu?

Kurti: Da, posle reciprociteta taksa više neće biti potrebna.

RSE: A kada je Bosna i Hercegovina u pitanju?

Kurti: Ja sam bio kritičan prema prošloj Vladi zato što u istu rečenicu stavlja i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Mislim da su Albanci i Bošnjaci mnogo patili od Beograda, pa nije fer da i Sarajevo i Beograd budu tretirani isto od strane naše republike. Ali koliko znam, od 52 preduzeća iz Bosne i Hercegovine koja izvoze robu u našu republiku, 47 njih je iz Republike Srpske. Mi ćemo razmotriti sa našim ekspertima u novoj vladi sve mogućnosti da ne tretiramo isto i Sarajevo i Beograd, i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, jer ne želimo da nam u dobrim odnosima između Albanaca i Bošnjaka, između Kosova i Bosne i Hercegovine, bude prepreka Republika Srpska.

RSE: Ko će voditi dijalog sa Srbijom u budućnosti? Do sada se on odvijao na predsedničkom nivou.

Kurti: Naša nezavisna država je parlamentarna republika i to znači da ću ja voditi pregovore sa Srbijom i ja ću imati tim naše države u kojem će biti, sa jedne strane, i predstavnici naših stranaka u vladajućoj koaliciji i predstavnici opozicije, ali takođe i razni eksperti koji će biti neophodni za razne teme tih pregovora.

RSE: Koja će onda biti uloga predsednika u tom procesu?

Kurti: Naš predsednik predstavlja spoljnu politiku, ali ne kreira spoljnu politiku. Ja neću isključiti predsednika, ali on više neće moći da vodi pregovore.

RSE: Kako vidite konačni sporazum između Kosova i Srbije?

Kurti: Zalažem se za solidan dijalog koji će imati dobre i tačne principe, koji će biti dobro pripremljen i gde će taj dijalog sa Srbijom imati jednu početnu fazu, a to je dijalog Prištine sa Briselom. Moramo uspostaviti dijalog sa Briselom za dijalog sa Beogradom. Konačan rezultat ne mogu da znam danas, ali mogu da kažem da sam ubeđen da jedino priznavanje Republike Kosovo kao nezavisne države od strane Srbije i promena Ustava Srbije i spremnost Beograda da se suočava sa svojom prošlošću može da uspostavi normalne odnose između naših dveju država i mir i stabilnost i sigurnost u našem regionu.

RSE: Međunarodna zajednica je u nekoliko navrata rekla da obe strane moraju da budu spremne na kompromis.

Kurti: Mislim da dokle god se Srbija ne suočava sa svojom prošlošću, teško da možemo imati sporazum koji je dugotrajan i koji nam može pomoći da se zajedno integrišemo u evropsku zajednicu.

Znamo da pregovori uvek navode ljude da misle na kompromis, ali ja mislim da smo veoma daleko od toga. Najpre treba zajedno da mislimo o zdravim principima tog dijaloga gde, moram da kažem, mnogo više Srbija treba da se promeni nego Kosovo.

RSE: Da li mislite da je i postizanje sporazuma daleko?

Kurti: Mislim da nije veoma blizu, kao što bismo mi voleli, ali koliko je daleko ne zavisi od Kosova, već od Srbije.

RSE: Zašto?

Kurti: Jer Srbija mora da se prilagodi novoj realnosti i Srbija ne može da se ponaša kao da smo u dvadesetom veku. Ovde se dogodio rat, gde je više od deset hiljada Albanaca poginulo od strane vojske i policijskih snaga Srbije. Takođe, 860.000 Albanaca je proterano iz naše zemlje pre 20 godina, u proleće 1999. godine, a još ne znamo sudbinu 1.500 naših građana. U Batajnici, gde su iskopana 744 tela Albanaca, među kojima je i dosta dece, danas na tom strelištu u Batajnici ne postoji nijedan znak da su tu sahranili i iskopali Albance koji su prvo ubijeni na Kosovu, a potom su kidnapovali njihova tela.

RSE: U cilju postizanja sporazuma, da kažemo recipročnog priznanja, pomirenja, normalizacije odnosa, da li je Kosovo spremno na bilo kakav kompromis sa Srbijom?

Kurti: Mislim da Srbija treba da kaže zašto Ahtisarijev plan nije dovoljan za Srbe, jer nijedan Srbin na Kosovu se ne žali. Zapravo, Srbi sa Kosova se žale na pritisak Beograda. Ja sam spreman da razgovaram što se tiče prava građana, potreba svih zajednica, ali ne što se tiče ambicija i apetita koje ima Beograd nad našom zemljom kao državom i nad našom teritorijom.

RSE: Razgraničenje, korekcija granica?

Kurti: Mislim da koncept razgraničenja jeste rasistički koncept. Ne možeš u 21. veku tražiti razgraničenje Albanaca i Srba. Uvek će biti Albanaca u Srbiji, uvek će biti Srba na Kosovu. Razgraničenje je rasistički pristup na koji, ako još verujemo u ljudska prava, u demokratiju i moderno društvo, ne bi trebalo ni da pomisliš, a kamoli da izgovoriš.

RSE: A kako gledate na činjenicu da morate da razgovarate sa ljudima u Srbiji, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je bio deo režima u vreme kada ste vi bili politički zatvorenik?

Kurti: Mislim da bi suočavanje Srbije sa prošlošću trebalo da počne od predsednika Srbije. I mislim da jedan od razloga zbog kojeg nema suočavanja jeste to što njihov predsednik ne želi to da uradi lično. Meni je žao zato što je tako jer gubimo dosta vremena za evropske integracije, za mir u regionu, za zajednički razvoj, ali iako je kasno, nije prekasno. Pa, neka počnu što pre.

RSE: Vratimo se na Kosovo. Izrazili ste skepticizam po pitanju formiranja vlasti sa Srpskom listom (koja je osvojila većinu od zagarantovanih 10 mesta za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova). Rekli ste da bi trebalo da ode u opoziciju i da ćete radije razgovarati sa ostalim političkim predstavnicima srpskih političkih partija, ali koji po svemu sudeći, nisu osvojili mandate u Skupštini Kosova. Kako planirate da uključite ostale srpske predstavnike u Vladu budući da će vam za to trebati odobrenje Srpske liste?

Kurti: Ja u principu u politici ne počinjem od toga šta je moguće, nego šta je dobro. I zato kažem da najpre treba da porazgovaramo sa srpskim političarima koji priznaju našu državu i koji žele da žive ovde, za razliku od onih u Beogradu koji pritiskaju Srbe na Kosovu i koji bi želeli da postanu dirigenti u našim unutrašnjim poslovima.

RSE: Koji su to srpski političari koji priznaju Kosovo?

Kurti: To su, na primer, Nenad Rašić, Slobodan Petrović, Petar Mitić, i tako dalje. Ja sam optimista da će razgovori sa srpskom zajednicom, ne odozgo nego odozdo, doprineti tome da će integracija i razvoj, i ekonomski i društveni, biti mnogo bolji. Ja ću početi time da sa Srbima koji žele da žive na Kosovu, koji imaju svoju autonomnost i koji nisu sredstvo Beograda nego subjekat demokratije, gradimo ovaj novi projekat unutrašnjeg dijaloga.

S druge strane, ja sam svestan raznih limita našeg Ustava, ali ipak mislim da za početak treba da krenemo od Srba koji se žale na Beograd i koji su autentični ovde na Kosovu. Znate, nije pravo da počnemo sa Srbima koji dobijaju jednu drugu platu iz Beograda da bi uradili nešto sasvim drugo od onoga što im je oficijalna funkcija.

RSE: Da li ćete se kao premijer Kosova i dalje angažovati na ujedinjenju Kosova sa Albanijom?

Kurti: Mi smo jedna nacija sa dve države. Ja ću se zalagati da budemo što bliži sa Albanijom i da imamo ne samo dobre odnose nego i da napravimo korak ka integraciji. Ima više od 50 dogovora između Prištine i Tirane, ali je njihova implementacija dosta slaba. Zalagaću se i raditi na tome da bude što više te implementacije što pre. Ali mislim i da možemo da imamo razne izvršne komisije koje se tiču spoljne politike, politike sigurnosti i naših prirodnih bogatstava. Kosovo i Albanija su mnogo dalje što se tiče integracije od raznih država u evropskoj zajednici koje pripadaju ne samo drugačijim nacijama, nego i nacijama koje su ratovale u Drugom svetskom ratu.

RSE: Za kraj, šta znači vaš dolazak na mesto premijera?

Kurti: Mi ćemo dovesti i ideale i etiku u politiku. Smatramo da vlada jeste služba za građane. Mi smo sluge ovog naroda i nećemo ga tlačiti. Takođe, orijentisaćemo politiku ka privrednom razvoju, ka kvalitetnom obrazovanju i prema pravnoj državi koja neće tolerisati korupciju ni u vladi i institucijama niti u našem društvu.


Tagovi: SrbijaKosovoAljbin Kurti

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije