Hil: Formiranje ZSO mora da se dogodi, srpska zajednica na Kosovu ima pravo da zna kako će izgledati njena budućnost

Govoreći o današnjoj zajedničkoj poruci savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji su između ostalog poručili da je „vreme za osnivanje Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom“, Hil navodi: 

„Izjavu koji ste videli ne iznosi samo stavove Šolea i Eskobara, već to predstavlja američku politiku da mora da se uradi. Očigledno da nam predstoji posao. To je deo koji se odnosi samo na kosovsku javnost, ali svako ko to pročita može jasno da vidi da SAD to podržavaju i da to mora da se uradi“. 

Na pitanje kako bi ocenio trenutnu diplomatsku inicijativu i realnost formiranja Zajednice srpskih opština, uzimajući u obzir neprestano odbijanje kosovskog premijera Aljbina Kurtija da to učini, Hil navodi da se radi o „teškom pitanju koje je tu već nekoliko godina“, te da „veoma pozdravljaju“ inicijativu koju su pokrenuli Evropljani u takozvanom francusko-nemačkom planu.

„Mi vidimo to kao osnovu eventualnog sporazuma koje je bazirano na mnogo davanja i uzimanja i on neće biti nikome lak. Moram da kažem da je srpska strana kao što je i pre radila došla pripremljena i kosntruktivna i nadam se da svi to mogu da budu. To mora da bude urađeno na osnovama okvirnog plana koji su Evropljani predložili i da se potom radi na tome nastavi. Veoma sam zadovoljan kako se srpska strana nosi sa tim, ali nisam u poziciji da komentarišem kako se to rešava u Prištini osim da kažem da verujem da je pravi način za rešavanje problema i da dodam još jednom da sam veoma zadovoljan koliko je srpska strana konstruktivna u svemu ovome“ – naveo je američki ambasador u Beogradu.

„Srpska zajednica na Kosovu živi već vekovima i oni imaju pravo da znaju kakva će njihova budućnost biti. Mislim da je ZSO pravi način da se nastavi i svi oni koji su uključeni, mi jesmo, kao i Evropljani, moramo da osiguramo da se ti eventualni sporazumi na pravi način primene. Ne želim da pričam o garantima u ovom trenutku, ali zaista verujem u njih, jer je i Amerika ovde donela svoju ugled kao i Evropljani. Mi veoma tesno sarađujemo sa Evropom od njih nemamo boljeg saveznika na celom svetu. Verujem da kad se jednom postigne dogovor da će on na pravi način biti i primenjen“.

Na pitanje šta tačno normalizacija odnosa Beograda i Prištine znači, te da li dijalog pomaže u tome i da li može da reši fundamentalne probleme između Beograda i Prištine, Hil odgovara da smatra da na kraju „svi govorimo o procesu korak po korak“:

„Govorimo o procesu gde moramo da smanjim tenzije. Toliko ima tenzija koje okružuju sva pitanja i to sigurno ne pomaže ni Srbiji, ni Kosovu. Mislim da bi te tenzije trebalo smanjiti i da se napravi neki proces normalnosti. Kada ljudi idu na granični prelaz, da ne dožive iznenađenje da ne mogu da prođu kao što bi trebali. Normalizacija upravo znači to da se postigne neka normalna situacija. Da se pogleda malo dalje, znamo koja su ta eventualna nadanja da se postigne puno normalizacija odnosa, ali za sada je to više proces korak po korak“.

„Bilo je previše tenzija, previše kriza i mislim da je važno da se razume da moramo da rešimo sve stvari, a neke od tih stvari smo trebali da rešimo znatno ranije uključujući ZSO. Želimo da vratimo ljude u institucije, Srbe da se vrate u institucije, da postignemo neki nivo normalnosti kako bi mogli da nastave sa nadom i verom u budućnost“ – zaključio je Hil.