16:42, 19.08.2020Izvor: Jedinstvo

Objavljena monografija "Svadbeni običaji u Кosovskom Pomoravlju u 20. veku"



Zorica Šošić Maksimović, rođena 1965. godine u Pasjanu kod Gnjilana objavila je treću knjigu u izdanju „Prometeja“ iz Novog Sada. Ova mala, svojevrsna monografija, nosi naslov „Svadbeni običaji u Кosovskom Pomoravlju početkom 20. veka“ koji sam po sebi govori o temi koja je obrađena. 

objavljena-monografija-svadbeni-obicaji-u-kosovskom-pomoravlju-u-20-veku

Foto: Jedinstvo

Zorica Šošić Maksimović je istraživala svadbene običaje u svom rodnom kraju, sakupljajući stare fotografije i beležeći priče koje je slušala od svojih prijatelja, rođaka, komšija i drugih. Nije se otela utisku da sve to prepusti slučaju već je odlučila da od te građe sačini knjigu, prenosi Jedinstvo.

Običaje sačuvala od zaborava

"Mnogi od onih koji su mi pričali o svadbenim običajima u Кosovskom Pomoravlju početkom dvadesetog veka, danas nisu više među živima. Cilj mi je bio da ostavim našoj deci u nasleđe nešto veoma vredno o našoj tradiciji, jer mislim da je ovo poslednje vreme da se sve to zabeleži, u protivnom bi se zaboravilo", kaže Zorica Šošić Maksimović.

Кnjiga najdetaljnije obrađuje svadbene običaje u Pasjanu, najvećem srpskom selu u Кosovskom Pomoravlju, rodnom selu autorke. Prema njenim rečima ovo selo ima više tih običaja pre same svadbe od ostalih sela u okruženju.

"Pasjane i dan-danas drži do tradicije gde žene nose narodnu nošnju kao svakodnevnu odeću, a za svadbe i druga veselja imaju drugu nošnju koju sa mnogo pažnje spremaju za te prilike. U Pasjanu sam rođena i živela sam do svoje udaje. Sećam se mnogih običaja. Nekoliko puta sam odlazila na Кosovo i Metohiju sa namerom da zabeležim sve o tim običajima i u drugim selima, ali zbog političke i bezbednosne situacije koja je na Кosmetu zadnjih dvadeset godina, ljudi su postali obazriviji i nisu raspoloženi za saradnju. Svadbeni običaji su, u principu, isti sa nekim malim izmenama koje se razlikuju od sela do sela", kaže Zorica Šošić Maksimović.

Prema saznanjima do kojih je došla autroka knjige, početkom 20. veka u Pasjanu su se sklapali ugovoreni brakovi. Mladi nisu odlučivali o tome sa kim će sklopiti brak, već su to za njih činili njihovi očevi. U knjizi je na 130 strana opisano sve do detalja oko veridbenih i svih svadbenih običaja koji su pratili sklapanje brakova u Кosovskom Pomoravlju. Na kraju knjige je i objavljeno značenje nepoznatih reči, jer su se u tom kraju održali lokalizmi, arhaizmi, turcizmi i brojne druge manje poznate reči. Кnjiga sadrži i odgovarajuće fotografije u koloru.

Običaji su istinsko nematerijalno blago

"Zorica Šošić Maksimović nas sa svojih stranica podseća na istinsko blago koje jedan narod poseduje. Bogatstvo nošnji skoro izgubljenih običaja vezanih za i oko svadbi u 20. veku, autorka nam prostire, kao na filmskoj traci, dok listamo, čitamo ili samo gledamo stare i novije fotografije. Posebna umetnička vrednost ove knjige su razgovori stanovnika koji učestvuju u svadbenim običajima, prema ulogama koje su im ti običaji namenili. Ti razgovori su na autentičnom lokalnom jeziku, jeziku naroda Кosovskog Pomoravlja i sela Pasjana", ovako kaže recenzent Velibor Atanasijević.

Monografija „Svadbeni običaji u Кosovskom Pomoravlju početkom 20. veka“ obogaćena je prikladnim pesmama koje prate pojedine svadbene običajne događaje.

Zorica Šošić Maksimović je napisala je i kod istog izdavača objavila i dva romana u kojima se takođe bavi zavičajnim temama. To su romani „Ugašena ognjišta“ (zbirka priča, 2016) i „Toda“ (2017).

Osnovnu školu završila u rodnom selu, a srednju u Gnjilanu. Studirala je pravo u Nišu. Pisanjem se bavila još u osnovnoj i srednjoj školi, a radovi su joj bili nagrađivani na opštinskim takmičenjima. Dobitnica je Zahvalnice, Blagodarnice i Pohvale. Zastupljena je u časopisu Udruženja SRB koji neguje poeziju.


Tagovi: KulturaSrbiKosovsko PomoravljeParteš/Pasjane

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije