12:17, 24.02.2020Izvor: Radio Slobodna Evropa

Početak kraja pravne bitke Džulijana Asanža



Pre deset godina WikiLeaks je objavio video snimak koji prikazuje američki vojni helikopter "Apache" korišten za pucnjavu tokom koje je na ulici Bagdada 2007. godine ubijeno nekoliko iračkih civila i dva novinara Reuters-a.

pocetak-kraja-pravne-bitke-juliana-assangea

Foto: Reuters/Hannah Mckay

Deceniju kasnije, osnivač ove mreže, Džulijan Asanž suočava se sa saslušanjem tokom kojeg će biti određeno da li će biti izručen Sjedinjenim Državama i moguće, suočiti se sa zatvorskom kaznom od 175 godina zbog pribavljanja i objavljivanja tajnih dokumenata.

Danas, Asanž se pojavio pred sudijama u londonskom "Woolwich" sudu počinje saslušanje koje će u prvoj fazi trajati sedam dana, a nakon pauze biće nastavljeno u maju sa tri dodatne sedmice.

Asanž je inače zatvoren u londonskom "Blemarsh" zatvoru pod visokim nadzorom, gde čeka odluku da li će ga Velika Britanija izručiti Sjedinjenim Državama ili ne.

Kako je čovek kojeg pristalice smatraju herojem slobode medija, a kritičari za kriminalca koji je ugrozio ljudske živote objavljivanjem tajnih dokumenata američke vlade, došao do britanskog zatvora i moguće američke kazne od 175 godina?

'Kolateralno ubistvo’

Džulijan Asanž je 2006. godine osnovao WikiLeaks, sajt specijalizovan u objavljivanju velikog broja podataka, dokumenata, cenzurisanog ili nedostupnog zvaničnog materijala koji uključuje ratove, špijuniranje i korupciju.

U intervjuu za nemački Der Spiegel, 2015. godine Asanž je WikiLeaks opisao kao ‘divovsku biblioteku sa najtraženijim dokumentima na svetu. Mi dajemo azil ovim dokumentima’.

Iako je mreža postojala četiri godine, objavljivanje videa na konferenciji u Vašingtonu sa ulica Bagdada i ubistva civila i novinara Reuters-a stavilo je WikiLeaks i njegovog osnivača u centar pažnje.

Objavu pod naslovom "Kolateralno ubistvo" pratilo je više od od 90.000 poverljivih američkih vojnih dosijea iz avganistanskog rata, 400.000 iz Iraka, a u novembru 2010. objavljeno je oko 250.000 američkih diplomatskih depeša koji pokrivaju skoro svaku zemlju na svetu. U objavljivanju ovih dokumenata učestvovali su i New York Times, The Guardian kao i nemački Der Speigel koji su kasnije osudili poteze WikiLeaks-a da objavi ostatak dokumenata bez cenzurisanja imena.

Dokumente je omogućio vojni analitičar stacioniran u Iraku, Bredli Mening, koji će kasnije promeniti pol i ime u Čelsi, te biti osuđen po 20 tačaka optužnice za krađu i špijunažu na 35 godina zatvora.

Mening, nakon što je odslužila sedam od 35 godina zatvorske kazne te dobila pomilovanje od bivšeg američkog predsednika Baraka Obame ponovo je prošlog maja poslata u zatvor, jer nije želela pomoći u istrazi protiv Asanža.

Ekvadorska ambasada

Ubrzo nakon toga počinje pravna bitka Džulijan Asanža protiv kojeg Švedska podiže optužnicu za silovanje i seksualni napad, što on poriče. Asanž koji se u to vreme nalazi u Londonu, predao se policiji te je pušten pod uslovom kaucije.

Dve godine nakon toga, kada je Vrhovni sud Velike Britanije odredio da bi trebao biti izručen Švedskoj, Asanž, od straha da bi ga Švedska mogla izručiti Sjedinjenim Državama, traži azil u ambasadi Ekvadora.

Proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu koja mu je takođe dodelila i ekvadorsko državljanstvo. Nakon što je u aprilu 2019. godine, ekvadorski predsednik Lenin Moreno na Twitter-u objavio da je Ekvador doneo ‘suverenu odluku da povuku azil’ britanska policija je uhapsila osnivača WikiLeaks-a.

Četrdesedtosmogodišnji Džulijan Asanž uhapšen je na osnovu naloga koji je izdao sud za prekršaje u Vestministeru 29. juna 2012. godine kada se Džulijan Asanž nije pojavio na sudu, navodi britanski Guardian, čime je prekršio uslove kaucije što će ga dovesti do osude na 50 sedmica zatvorske kazne.

"Bezrezervno se izvinjavam svima onima koji smatraju da ih uvredio zbog načina na koji sam vodio svoj slučaj", rekao je tada Džulijan Asanž u pismu koji je sudu pročitao njegov advokat Mark Samers.

18 tačaka optužnice

Isti dan kada je uhapšen, američko tužilaštvo je javno objavilo optužnicu protiv Asanža za zaveru pristupa tajnom vladinom kompjuteru sa bivšom vojnom analitičarkom Čelsi Mening 2010. godine.

Prema optužnici, Asanž je pomogao Mening da otkrije lozinku koja se nalazila na kompjuteru američkog Ministarstva odbrane, a koji je bio povezan na mrežu koja je vlada koristila za tajne dokumente i komunikaciju.

Usledile su i dodatne tačke optužnice, a Sjedinjene Države su zvanično prošlog juna zatražile izručenje Asanža na osnovu 18 tačaka optužnice, uključujući 17 optužbi za špijunažu i jednu optužnicu za hakovanje vladine kompjuterske mreže.

Nakon što je Asanž optužen na osnovu Zakona o špijunaži iz 1917. godine, brojni smatraju da postoji strah da bi ovaj slučaj ‘mogao biti korišten protiv novinara’ piše Wall Street Journal (WSJ).

Wired, američki tehnološki magazin piše da ovaj zakon gotovo nikada nije uspešno primenjen na osobu koja je primila informacije, navodeći citat Bena Viznera iz američkog projekta za ‘Civilne slobode govora slobode, privatnosti i tehnologije’.

“Po prvi put u istoriji vlada je podigla krivičnu optužnicu protiv izdavača istinitih informacija”, navodi Vizner.

“Džulijan Asanž nije novinar. Ovo je postalo jasno na osnovu njegovih poteza. Niti jedna odgovorna strana, novinar ili bilo ko, ne bi namerno objavila imena osoba za koje zna da su pouzdani ljudski izvori u ratnim zonama, izlažući ih opasnosti”, rekao je zamenik američkog državnog tužioca Džon Demers prošle godine za WSJ nakon što je optužnica postala javna.

“Objavljivanje tih dokumenata od strane medija je jasno bilo u javnom interesu, a ne delo špijunaže. Nema sumnje u Asanžovom doprinosu novinarstvu”, smatraju s druge strane u Reporterima bez granica.

Ova organizacija pokrenula je i peticiju protiv izručenja koju je do sada potpisalo gotovo 43.000 ljudi.

“Izručenje Asanža bi moglo postaviti ozbiljan primer svim novinarima koji objave poverljive informacije od značaja za javnost’ navode Reporteri bez granica.

Nedavno je i komesarka Veća evrope za ljudska prava Dunja Mijatović izjavila da Asanž ne treba biti izručen SAD zbog mogućeg uticaja tog slučaja na slobodu medija.

Za neke heroj, za druge neprijatelj

Asanž smatra da su objavljene informacije pomogle da se otkriju zlostavljanja američke vojske. Američki tužioci, piše BBC, smatraju da su objave tajnih dokumenata ugrozile živote stoga Sjedinjene Države traže izručenje Asanža, inače državljanina Australije.

Novinarske organizacije kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava uključujući i Amnesty International smatraju da bi optužbe protiv Asanža mogle dovesti do ozbiljnih presedana za slobodu medija.

“Radi se o napadu na novinarstvo”, kaže bivši grčki ministar Janis Varufakis, prenosi AP. “Jedina optužba protiv Džulijana, koja se krije iza loše špijunaže, jeste optužba za novinarstvo”.

Američki državni sekretar Majk Pompeo, u vreme kada je bio direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) rekao je za Wikileaks da se radi o ‘neprijateljskom obaveštajnom servisu’.

“Vreme je da nazovemo WikiLeaks onim što on uistinu jeste, nedržavna, neprijateljska, obaveštajna služba koju često podstiču državni akteri poput Rusije”, rekao je tada Pompeo.

Kraj pravne borbe?

Saslušanje dolazi samo par dana nakon što je Asanžov advokat izjavio da je američki predsednik Donald Tramp navodno preko bivšeg kongresmena poslao Asanžu poruku da će biti pomilovan ukoliko kaže da Rusija nije imala ništa sa hakovanjem i objavljivanjem imejlova Demokratskog nacionalnog komiteta i tadašnje kandidatkinje Hilari Klinton tokom kampanje za izbore 2016. godine. Bela kuća poriče da je ikada postojala takva ponuda.

Niz imejl poruka na štetu Demokratske stranke i tadašnje predsedničke kampanje Hilari Klinton hakovani su pre no što ih je 2016. objavio WikiLeaks.

Iako saslušanje o potencijalnom izručenju Sjedinjenim Državama počinje, pravna bitka Džulijana Asanža mogla bi trajati godinama, pojašnjava AP. Nakon što obe strane završe sa predstavljanjem dokumenata i argumenata, sudija bi mogao doneti odluku tek nekoliko meseci kasnije. Pored toga ostavlja se prostor za žalbu.

Nakon svega toga, ukoliko sud odobri izručenje, britanska vlada ima poslednju reč. Lider opozicione britanske Laburističke stranke, Džeremi Korbin pozvao je premijera Borisa Džonsona da blokira izručenje rekavši da se prava novinara i zviždača da otkrivaju navodne prestupe vlada, moraju poštovati.

U međuvremenu Švedska je odustala od optužnice za silovanje i zvanično zatvorila dalju istragu protiv Džulijana Asanža.


Tagovi: NovinariPravosuđe

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije