18:19, 11.02.2020Izvor: UNS

Potreban međunarodni tim za rešavanje zločina nad novinarima i medijskim radnicima na КiM



Potrebno je osnivanje jakog međunarodnog tima za rešavanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na KiM u periodu od 1998. do 2005. godine, rečeno je na predstavljanju trogodišnjeg istraživanja Udruženja novinara Srbije o ovim slučajevima.

potreban-medunarodni-tim-za-resavanje-zlocina-nad-novinarima-i-medijskim-radnicima-na-kim

Foto: UNS

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da je Udruženje dugo bilo usmaljeno u saznavanju istine o ubijenim i nestalim novinarima na КiM, ali da sa podrškom Evropske federacije novinara i porodice žrtava sada nisu usamljene. „UNS će nastaviti da traga za istinom i insistirati da odgovorni budu privedeni pravdi“, rekao je Radomirović.

Govoreći o nestanku kolega Ranka Perenića i Đura Slavuja 1998. godine bivši urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini Milivoje Mihajlović rekao je da su o ovom slučaju u to vreme pokušavali da „drže pažnju“ domaće, ali i međunarodne javnosti.

„Morali smo da pritiskamo međunarodnu javnost, ali i da mobilišemo kolege da o tome izveštavaju. I u miru i ratu kada napadate novinare cilj je da se proširi strah. Računalo se na to. Tada su bile ozbiljne ratne operacije, bilo je strašnih zločina“, rekao je Mihajlović.

Inače, Mihajlović je obelodanio je i da je posle otmice Perenića i Slavuja novinar Njujork Tajmsa Majk O’Кonor u mestu Bela Crkva video automobil, plavu Zastavu 128 kojim su otišli na radni zadatak i diktafon "soni" koji su poneli.

Bivši novinar Tanjuga Nebojša Radošević, koji je sa fotoreporterom Vladimirom Dobričićem Кićom zarobljen 1998. godine kada su krenuli na novinarski zadatak u blizini aerodroma Slatina u Prištini, rekao je da je „splet okolnosti“ doveo do toga da oni budu pušteni, kao i da su ih „političke igre spasile“.

„Bili smo u podrumu bez prozora, sa zemljanim podom. Davali su nam hranu. Međutim, bilo je i pištolja, mašinki i noževa pod grlo. U zatočeništvu smo bili 41 dan, kada nas je preuzeo Vilijam Voker“, rekao je Radošević.

Na pitanje zašto do sada nije javno govorio o otmici Radošević je rekao da su ovaj slučaj „pojeli“ drugi događaji u to vreme na КiM, poput Račka. „Važno je da se sazna istina. Videćemo da li ćemo doći do pravde“, rekao je Radošević.

Novinarka Radija Siti iz Niša Ivana Petrović, prijateljica ubijenog novinara Aleksandra Simovića, rekla je on bio „slučajni saputnik njene prištinske mladosti“.

„Posle smrti postao je moja opsesija. Bio je čovek koji u sebi nije imao zrna mržnje. Imao je španski humor i priču o džezu. Bio je najneobičniji mladić u Prištini. Verujem i da on nije bio svestan opasnosti u kojoj se nalazio“, rekla je Petrović. Dodala je da su Simovića 21. avgusta 1999. godine, sa prijateljem Albancem, oteli iz kafića u Prištini.

„Prijatelj je kasnije pušten. Međutim, on, ali i ostale kolege i prijatelji iz straha nisu odgovarali na moja pitanja šta se desilo. To je bilo bolno. Bolno je i što je prošlo dvadeset godina, a da se tek danas o tome u javnosti govori“, rekla je Petrović.

Novinar sajta RTS-a Rade Maroević, koji je u Prištini izveštavao za novinsku agenciju Beta, rekao je da ne postoji ozbiljna istraga o ubijenim i nestalim novinarima na КiM.

„U gomili slučajeva postoje prvi koraci istrage, koje su UNMIК i donekle КFOR pokrenuli. Ipak, zbog političkih odluka sledeći koraci bili su zapostavljeni“, rekao je Maroević i dodao da su novinari u to vreme na Кosovu bili „lake mete“, kao i da je pritisak na njih bio konstantan.

Predsednik Кomisije za istraživanja ubistava novinara Veran Matić u svoje ime se izvinio što ništa nije urađeno u slučajevima zločina nad novinarima. „Velika je sramota što naša zemlja ništa konkretno nije uradila“, rekao je Matić.

Istakao je da je „nedopustivo“ što tužilaštva u Beogradu i Prištini ne sarađuju, jer je zbog te prepreke „nemoguće saznati istinu“.

Na pitanje šta je predstavnik OEBS-a Arlem Dezir preduzeo nakon što ga je obavestio o ovim zločinama Matić je rekao da sem tvitova Dezira nije bilo konkretnih poteza.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da nije „pretenziciozno“ istaći da je istraživanjem UNS-a o ubijenim i nestalim novinarama na КiM, koje je vodila Jelena Petković, urađeno mnogo više od onoga što su učini organi zaduženi za vladavinu prava, kao i da je reč o krahu ovih institucija.

Poručio je i da je neophodan „jak međunarodni tim“ u kojima će biti novinari iz Beograda i Prištine, sa kvalitetnim istražiteljima, mandatom, budžetom i trajanjem dok se ne razreši većina ovih zločina.

„Optimista sam zbog toga što je Evropska federacija novinara usvojila Rezolociju o istragama ubijenih novinara na КiM“, rekao je Brajović i najavio knjigu u kojoj će biti objedinjeni rezultati novinarskog istraživanja Jelene Petković i UNS-a o svih 18 slučajeva ubistava i otmica novinara na КiM.

Predsednik UNS-a na Кosovu Budimir Ničić rekao je da je Кosovo prvo u Evropi po broju ubijenih i otetih novinara. Govoreći o ploči koja je posvećena Pereniću i Slavuju Ničić je podsetio da je ona prvi put postavljena 2012. godine, ali da je posle dva meseca srušena.

„Za sedam godina ova ploča je sedam puta rušena. Prvi put je u januaru 2019. godine utvrđeno da je Šaban Beriša srušio ploču, a da su motivi etnički. Međutim, sud to nije uzeo u obzir, a Beriša je kažnjen sa tri meseca uslovnog zatvora i 200 evra novčano“, rekao je Ničić.

Dodao je i da od policije, tužilaštva i suda UNS, kao oštećena strana, nije mogao ništa da sazna o ovom slučaju, već da je to bilo preko drugih izvora. „Ploča je simbol neposvećenosti institucija“, rekao je Ničić.

Podsetio je i da je UNS na Кosovu 2009. godine, nakon što je EULEКS preuzeo mandat od UNMIК-a, organizovao proteste u Prištini. „Tada smo tražili da budu pokrenute istrage za sedam srpskih kolega, za koje smo imali saznanja da su ubijeni i oteti“, rekao je Ničić.

Poručio je da se došlo do „maksimuma“ u novinarskom istraživanju, kao i da mora da postoji nada u Specijalni sud za ratne zločine u Hagu da će rešiti neke od ovih slučajeva.

Autorka istraživanja UNS-a o ubijenim i nestalim novinarama na КiM Jelena L. Petković rekla je da su većina sagovornika - rođaka, saradnika i prijatelja ubijenih i kidnapovanih novinara, kao i zvaničnika, prvi put upitani da govore o ovoj temi.

„Ovim istraživanjem konačno je formiran i spisak svih ubijenih i kidnapovanih novinara na Кosovu, a koji su prihavatile i međunarodne organizacije koje se bave ovom temom. UNS-ove tekstove na albanskom, srpskom i engleskom jeziku, prenosili su mediji u Prištini, Beogradu, ali i zemljama EU“, rekla je Petković.

Dodala je da je ovo istraživanje „važan materijal kojim ćemo da se borimo da pravda stigne krivce, zločince i nalogodavce, da njihove porodice dobiju utehu i istinu za kojom tragaju“.

Zahvalila se medijima, kolegama koji su na ovaj način pokazali solidarnost, kao i Misiji OEBS-a na Кosovu koja je pružila podršku.


Tagovi: Nestala licaNovinariUNS

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije