Velika Gospojina obeležava se danas

Ovaj praznik je uspomena na smrt Bogorodice, kada se prema jevanđeljima, ona uznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.

Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Kao što joj je prethodno arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina Božjeg, on se Bogorodici ponovo javio i obavestio je da će se na ovaj dan upokojiti.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, a prema nekim izvorima 72 godine.

Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih slavnih događanja.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija, koji je na ovaj dan pobedio Persijance.

Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj dan. U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik.

Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone.

Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.

Verovanja

Ne mali broj porodica slavi danas krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici pričešćuju.

Ovaj dan se smatra praznikom žena i majki. Ne rade se danas nikakvi poslovi.

Vreme između Velike i Male Gospojine zove se međudnevnica.

Prema narodnom kalendaru, između Velike i Male Gospojine najbolje je brati lekovito bilje – kičicu iz familije lincura, ricinus, hajdučku travu, papričicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke i malu zelenu lubenicu.

Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.