11:35, 10.05.2020Izvor: Radio Kontakt plus

Ramazan - toplina duše za međusobno uvažavanje i razumevanje



Ramazan je deveti mesec u islamskom lunarnom kalendaru. Tokom ovog meseca posta, vernici se, osim hrane i pića, odriču i od loših reči, misli i drugih radnji koje narušavaju balans vere.

ramazan-toplina-duse-za-medusobno-uvazavanje-i-razumevanje

Radio Kontakt Plus

 

Svaki musliman je dužan da poštuje pet stubova islama: svedočenje (šehadet) da nema drugog islamskog božanstva osim Alaha (Allah) i da je Muhamed (Muhammed) Njegov rob i Njegov poslanik; klanjanje namaza; post (Ramazan); sadaka (dobročinstvo) i odlazak u Hadž (hodočašće u Meku), objašnjava nam naš sagovornik, Avni Peci iz Mitrovice.

“Treći stub islama je post. Ko treba da posti? Svi oni koji su mentalno zdravi i fizički i psihički, dakle, post je namenjen njima. Gospodar na nebesima i zemlji nagradiće one koji su postili, koji su se odrekli svih blagodeti ovog sveta. Znajući to, svako stremi da izbegava loša dela i postupke i da intenzivno (30 dana) čini dobra dela, da izbegava hranu, vodu i seksualne odnose.“

Dužnost svakog muslimana je da u danima posta udeli milostinju onima kojima je potrebna, kako bi Bajram, praznik koji dolazi nakon meseca Ramazana, dočekali u sreći i radosti, objašnjava nam dalje Avni Peci.

“Postoji veza postaća (vernici koji poste) i Gospodara na nebesima, koji prvog dana posta, gleda u njih. U koga Alah gleda, njemu je zabranjena džehenemska vatra (džehenem – islamski izraz za pakao). Zadnjih deset dana je neka druga razlika, koja se ne veže za postaće i Gospodara na nebesima i zemlji, nego se veže samo za duhovnost postaća. On to doživljava na taj način da se raduje zato što je postigao da posti, znajući nagradu od Gospodara nebesa i zemlje.“

Avni Peci pojašnjava i koliko je Ramazanski post tradicija, a koliko duhovno pitanje.

„Može da se uzme kao tradicija, imajući u vidu da smo mi ovde ’našli’ Ramazanski post od naših predaka i polovina ljudi islamske veroispovesti je to prihvatila kao tradiciju. Zašto? Od Osmanske imperije do dana današnjeg, Ramazan se posti i ima određeni broj ljudi koji to doživljava kao tradiciju. Ramazanski post je treći stub islama, to ulazi u jedno veliko delo gde muslimani poste, odriču se svih blagodeti ovoga sveta i poste 30 dana, a nakon toga dolazi ’fešta’ - Bajram, radujemo se. Radujemo se, jer 30 dana ostavljamo sve blagodeti ovoga sveta da bismo postigli Alahovu naklonost, Alahovo zadovoljstvo, bogobojaznost... da budemo od onih kojima je Bog rekao: ’O, vi koji ste verovali, propisuje vam se post, kao što se propisao onima pre vas’. Znači, mi smo nagrađeni od Gospodara neba i zemlje, koji je odredio da post bude treći stub islama.“

Vernik koji posti, prvo čisti dušu, tako što beži od praznog govora, priča dalje Peci.

„Rekli su svi poslanici: ’Bežite od praznog govora’. Takođe su rekli: ’Ako se ne budete stideli, radite šta god hoćete’. Dakle, mi koji smo zdravi, treba da se stidimo. Da se stidimo zato što nam je Alah podario zdravlje, snagu, imetak... i mi da ne budemo zahvalni Gospodaru nebesa i zemlje, znajući da 30. dana dolazi Bajram – fešta, da ne pripadamo toj fešti, mislim da u tom slučaju ne treba neko da nam čini zulum, sami ga sebi činimo. Kao što je rekao poslanik: ’Jedan dan je za tebe, a drugi protiv tebe, zato spremi se za onaj dan koji je za tebe, kad dođe onaj koji je protiv tebe, da budeš čvrst i nepomerljiv’. Molim Alaha da nas učini od onih koji su jaki, na Alahovom putu“.

Suština meseca Ramazana je u odricanju, ali i međusobnom poštovanju i uvažavanju.

„Ramazan je za muslimana i za onog ko je bio ljut da se pomiri, kao i za onog ko mu duguje, pa nije stigao da namiri taj dug, ako si u mogućnosti, da pokloniš. Zašto? Zato što znaš nagradu koju je pripremio Gospodar nebesa i zemlje za one koji šire mir i red na zemlji. Zar da ne iskoristimo ove dane?“, upitao je Peci.

Reč Ramazan izvorno znači „velika vrelina” ili „velika toplota”, izraz koji potiče iz predislamskog solarnog kalendara. Misli se na toplotu duše, tumači dalje Avni Peci.

„Da žudiš, da trčiš, da daš sve od sebe. Zašto za vreme Ramazana ne žudiš? Zašto nisi kulturan? Zašto ne bežiš od praznog govora? Zašto ne kucaš na vrata onog ko je hronično bolestan, kod onog ko je u nemaštini, ko je slab ekonomski, onaj koji je doživeo stare dane, pa nije u stanju sam da izađe da ide da kupi i da pruži sebi za iftar, sufur...? Molim Alaha da nas uputi i da nas učini od onih koji žudimo i koji trčimo ovih 30 dana da bismo postigli Alahovu naklonost, inšalah.“

Ramazan se svake godine pomera za deset dana, jer se lunarni, muslimanski kalendar, računa prema Mesecu, a ne prema Suncu. To znači da svake godine post započinje 10 ili 11 dana ranije, pa tako vreme Ramazana obiđe “krug po godini” svakih 36 godina.

U vreme Ramazana, završetak dana i prekid posta označava poziv na molitvu i tada se na minaretu pale svetla.

„U vreme Ramazana, pred zalazak Sunca, to je akšam-namaz, svetla na svakom minaretu obavezno se pale. To je znak za svakog ko posti da prekine sa postom i da se iftari, tj. da sednu za sofrom i da prekinu post, da jedu i da piju do sufura (trećina noći kad muslimani ustaju da jedu), a nakon toga kreće post.“

Avnija Pecija pitamo kakva hrana se sprema za iftar u njihovoj porodici i da li postoji namirnica koja se obavezno mora naći na trpezi:

„Nema nešto specifično. Mi spremamo za iftare ono što znamo, dakle, tradicionalna jela. Ali, mi se trudimo da se na našoj trpezi nađe hurma (urma), jer je Božji poslanik iftario za čašu obične vode i obavezno hurmu. I mi tada specifično uzmemo nju. Van Ramazana hurmu i ne konzumiramo često, dok za Ramazan gledamo da ona bude na trpezi, ako je to moguće.“

Zbog pandemije izazvane virusom korona, ove godine je, usled mnogih ograničenja, Ramazan nešto drugačiji.

„Ima velike razlike, zato što kada je situacija normalna mi klanjamo teravih-namaz, džuma-namaz. Ja sam ove godine postigao da džuma-namaz klanjam kući i to je malo psihički teže, ali smo se već navikli, zato što smo dva meseca u karantinu i znam da ima dosta negativnosti, kvari osećaje, ali, šta je tu je… Molimo sve vernike da budu strpljivi, zato što je Ramazan mesec gde treba da budemo strpljivi, da budemo oni koji postižu pokornost Alahu nebesa i zemlje… i ne možemo da posećujemo jedni druge, prekinute su nam rodbinske veze. Ovo je malo dirljivo, zato što za vreme Ramazana mi povećavamo posete, idemo u posetu rodbini i oni dolaze kod nas. Mi imamo za Ramazan kad iftarimo, da gostujemo, zato što je i Božji poslanik gostio, i to je malo žalosno. Po tome ćemo i da pamtimo ovaj Ramazan. Treće, mi ne znamo stanje onih koji su ekonomski slabiji od nas. Ne vidimo ih. Ne znamo ko su oni, a kojima bi trebalo da pružimo ono što im je potrebno, da im damo ruku i da im pomognemo. Četvrto, oni koji su hronično bolesni, dakle, mi ne znamo da li oni imaju lekove, da li im treba bilo kakva pomoć, zato što smo u karantinu, nemamo slobodu kretanja. I ovo je da plačeš. Ali, šta ćemo, život je iskušenje. Onaj koji doživi jaka iskušenja, taj je od mudrih ljudi. Inšalah, Alah će da nagradi one koji su imali velika iskušenja na ovome svetu. Zato što Alah kaže u Kuranu (Kur’an): 'Zar mislite da uđete u Dženet (Raj), a niste osetili ili doživeli ono što su doživeli oni pre vas – bolest, nemaštinu i svakakva druga iskušenja'. Dakle, mi treba, u početku, kao vernici da imamo u vidu da je ovaj svet laž. U jednom drugom ajetu (red, rečenica iz Kurana), Alah kaže: 'Vi koji ste verovali, vi dajete prednost ovom dunjaluku (sadašnji/ovaj svet), a znajte da je ahiret (budući/onaj svet) večni i bolji'. Čovek je slab. Molimo Alaha da budemo čvrsti na ovom putu i da uzmemo iskušenja takva kakva jesu, inšalah“, poručuje za kraj ovog razgovora Avni Peci.

Nakon jednomesečnog posta, ove godine, 24. maja, obeležava se jedan od dva najznačajnija islamska praznika – Ramazanski bajram, koji uvek pada 1. ševala (10. mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana.

Kompletnu radio-emisiju poslušajte ovde: 

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije