11:27 | 14.01.2022 Izvor: Radio Kontakt Plus

Referendum na KiM: Srbi nova “dijaspora” između Beograda i Prištine?

Podeli

Tweet

Prema dosadašnjim informacijama iz javnosti, Srbi na Kosovu i Metohiji će na referendumu Republike Srbije, 16. januara, za sada moći da glasaju ili putem pošte, ili u Kancelariji za vezu sa Beogradom. 

Foto: Pexels

×

Referendum na KiM: Srbi nova “dijaspora” između Beograda i Prištine?

Beograd se oglasio posle inicijalne reakcije kosovskog premijera Aljbina Kurtija da neće da dozvoli da se referendum koji organizuje Republika Srbija održi i u srpskim sredinama na KiM-u. Usledili su dani tišine, da bi se pitanje održavanje referenduma na KiM ponovo aktualizovalo u zvaničnom Beogradu. Sve vreme izostajala je reakcija Srpske liste. Njeni predstavnici danas se sastaju sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, na Andrićevom vencu. Međunarodna zajednica pozvala je danas kosovsku vladu da omogući srpskim građanima na KiM da glasaju u skladu sa dosadašnjom praksom – na biračkim mestima u srpskim sredinama.

Kakve poruke svojom odlukom šalje kosovska vlada, a kakve zvanični Beograd? Zašto su iz Beograda danima izostajale reakcije na informaciju da kosovska vlada neće dozvoliti referendum na KiM? Koliko je važan ovaj referendum za Srbe na KiM? O ovim pitanjima razgovarali smo sa Nenadom Radosavljevićem, Aleksandrom Arsenijevićem i Ljubomirom Stanojkovićem. 

Priština jasna u svojim stavovima; problem cenzus i eventualni budući referendumi

Podsećajući na potpisivanje Briselskog sporazum, Nenad Radosavljević u izjavi Radio Kontakt Plus ocenjuje da je Priština "jasna i striktna u onome što je radila poslednjih godina".

"Priština se ni jednog trenutka ne dvoumi da kaže da je ovo druga država i da neće dozvoliti na bilo koji način da se prepliću ingerencije države Srbije i vlasti u Prištini na Kosovu, pa čak i na severu Kosova. To je vrlo jasno i to je, na kraju krajeva, prihvaćeno i od samog Beograda. To se, naravno, vrlo žestoko, potire kao istina patriotskim izjavama i vlast u Beogradu pokušava da objasni da to nije tako, da je država Srbija tu, da i dalje postoji, da ima svoj suverenitet. Ali to samo radi u verbalnim istupima, a konkretno, na terenu, nema nikakav korak koji govori u bilo kom smislu drugom nego da je to tako kako Priština želi i Priština jasno stoji iza svojih stavova", dodaje.

Foto: Nenad Radosavljević, Slobodno srpski  

Radosavljević, sa druge strane, kritikuje referendumsko pitanje, odnosno predložene izmene u pravosudnom sistemu. Međutim, stava je da problem zapravo leži u prethodno usvojenim izmenama Zakona o referendumu. 

Prema ovom zakonu više nije važno koliko će birača glasati na referendumu, jer je ukinut cenzus od 50 odsto. U skladu sa tim, o važnim pitanjima, od značaja za sve građane - moći će da odluči i veoma mali broj glasača.  

"Problem je cenzus i zakon koji je donesen kao uvod pre referenduma. To je suštinski problem i to je namera da se kroz referendume sve buduće odluke vlasti u Beogradu sprovedu vrlo lako, a poslušnicima koji će izlaziti na izbore, ili referendume i glasati onako kako vlast hoće", naveo je Radosavljević, dodajući da ovaj zakon ide u prilog "autoritarnom karakteru Vučića" i "apsolutnoj kontroli naroda".

Radosavljević izražava i bojazan da bi nepostojanje cenzusa moglo da se iskoristi i u eventualnom referendumskom pitanju koje bi se ticalo Kosova i Metohije:

"Znači, na mala vrata se stvara jedna buduća prevara - jer se za svako pitanje, uključujući i pitanje u vezi sa aneksom našeg ustava za Kosovo - vrlo se lako može sprovesti da se izglasa referendumom, jer nije potreban cenzus, dovoljni su svi oni koji izađu". 

Kršenje prava građana 

Aleksandar Arsenijević iz Srpskog opstanka danima unazad na društvenim mrežama aktivno i javno kritikuje odluku da Srbi na KiM mogu da učestvuju na referendumu Republike Srbije glasanjem putem pošte i glasanjem u Kancelariji za vezu.

Oni su ranije pozvali građane da se suprostave ovakom načinu glasanja, pozivajući ih istovremeno da glasaju “Ne”na referendumu. 

"Beograd ne samo da šalje negativnu poruku, već i krši član Ustava 53, prema kojem građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima. Ovim veliki deo građana na KiM faktički nema pravo glasa, i možemo da kažemo da taj referendum neće biti legitiman", objašnjava Arsenijević u izjavi za Radio Kontakt Plus. 

Foto: Aleksandar Arsenijević, prvi s leva, Radio Kontakt Plus

"Što se tiče Prištine, ovakvom odlukom krše član 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine u kojoj se jasno navodi da svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika", dodaje on.

Arsenijević istovremeno podseća da kosovske institucije dozvoljavaju dvojno državljanstvo i da je to razlog više da budu dozvoljena biračka mesta kao što je to bio slučaj na izborima Republike Srbije koji su se održavali na KiM: 

"A to što je dozvoljeno glasanje i putem pošte je još bolnije, jer to sve nas svrstava u kategoriju dijaspore. I ako Beograd prihvati glasove putem pošte, i on takođe svoje građane sa KiM svrstava u kategoriju dijaspore".

Arsenijević, međutim, izražava još jednu bojazan - da će se odluka kosovskih vlasti o samo dve mogućnosti za glasanje na referendumu - putem pošte ili u Kancelariji za vezu - preslikati na buduće izbore.

"S obzirom na to da se pojavila vest da će se glasanje za referendum obavljati u Kancelariji za vezu ili putem pošte, a Republika Srbija nije priznala nezavisnost Kosova, postoji mogućnost da će se izbori i parlamentarni i predsednički održavati u visokim konzularnim predstavništvima koje Republika Srbija nema usled nepriznavanja Kosova. Mislim da je ovo samo uvod u još veće gaženje prava Srba sa Kosova i Metohije", kazao je.  

Beogradu u interesu da i Srbi sa KiM učestvuju, referendum bez velike političke važnosti

Analitičar Ljubomir Stanojković podseća da je upravo kosovski premijer Aljbin Kurti prvi saopštio informaciju o tome da se srpski referendum na KiM neće dozvoliti.

Ističe da je ovakva odluka u skladu sa dosadašnjim postupcima kosovskog premijera, odnosno sprovođenje obaveza, ali samo onih koje mogu da budu korisne pred biračkim telom. 

"Postupak koji kosovski premijer praktikuje od kad je premijer, a to je da neke detalje i obaveze koje je Kosovo u ranijem periodu, kada je druga politička elita bila na vlasti, preuzelo kroz sporazume - poštuje, a neke ne. Odnosno, ono što za njegovu unutrašnju upotrebu odgovara on koristi, ono što bi moglo da mu zasmeta - ne koristi", kaže, podsećajući na nedavnu krizu u vezi sa pitanjem registarskih tablica, sprovođenje delova Vašingtonskog sporazuma, nesprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština. 

Foto: Ljubomir Stanojković, TV Mreža 

"Ovo je njegov stil još iz vremena kada je bio opozicija - populistički način rada, pre svega kada je u pitanju retorika, još uvek se toga drži, ali isključivo za ono što mu odgovara na unutrašnje-političkom planu", kaže Stanojković za Radio Kontakt Plus. 

Zato veruje da će i po isteku roka od šest meseci tokom kojeg bi trebalo da se reši pitanje registarskih tablica odluka biti u skladu sa unutrašnje-političkim potrebama: "A ne šta je u interesu pre svega građanima Kosova, pripadnicima srpske zajednice". 

"Kurti tako za sada upravlja, deluje i nema razloga da sa tim prekine, ono što je obećavao u predizbornom periodu ne radi sada na pravi način, za ono što je imao podršku, ona sada opada" - dodaje Stanojković, podsećajući da su se Kurtijeva obećanja ticala borbe protiv korupcije, povećanje investicija i radnih mesta, ekonomski razvoj, ali i da je u skladu sa njegovim obećanjima i odnos prema dijalogu. 

Na komentar da se, sa druge strane, stiče utisak da Beograd nije bio dovoljno glasan u reakcijama na odluku iz Prištine u vezi sa referendumom, da nije bilo ni reakcije Srpske liste, Stanojković podseća da je prvobitne reakcije bilo, ali i da veruje da je zvanični Beograd verovatno dobio informaciju od međunarodne zajednice da referendum neće biti održan na KiM.

Ističe i da bi samom Beogradu bilo u interesu da građani srpske zajednice na KiM učestvuju na referendumu.

"Ipak, trebalo bi biti realan, ni kampanja u centralnoj Srbiji po pitanju referenduma nije žustra. Nema takve kampanje, a ako je nema u centralnoj Srbiji, to još više dolazi do izražaja kada je u pitanju Kosovo, odnosno srpska zajednica na Kosovu. Srpska lista samo prati ono što zvanični Beograd radi, i oslanjajući se na ponašanje zvaničnog Beograda i Srpska lista prihvata jednu takvu atmosferu, i ona je prilično neaktivna kada je u pitanju izlazak srpske zajednice na referendum", dodaje, objašnjavajući i da sam referendum nije od političke važnosti, pogotovu za srpsku zajednicu na KiM. 

Sa druge strane, veruje da kada bi u pitanju bilo neko drugo pitanje od životnog značaja za srpsku zajednicu na KiM, da bi atmosfera i odnos političkih predstavnika bio potpuno drugačiji.  

Stava je i da postoji mogućnost da se odluka kosovskih vlasti o srpskom referendumu preslika na buduća referendumska pitanja: 

"Ako se jednom ne dopusti, vrlo je teško da drugačije bude u budućnosti, dakle, sada govorim o referendumu, za izbore je drugačija priča i verovatno će drugačije da se odreaguje”. 

Tagovi: Srpska listaAljbin KurtiVlada KosovaAleksandar VučićKosovoSrbijaReferendum