20:52, 12.08.2019Izvor: RTK2

Selo Šaljinovica - primer održivog povratka Srba



Iako malobrojno, selo Šaljinovica nadomak Istoka predstavlja još jedan primer održivog povratka. “Tu smo, opstajemo i nadamo se boljoj budućnosti”, poruka je tamošnjih meštana, koje je novinarska ekipa RTK2 posetila.

selo-saljinovica-jos-jedan-primer-odrzivog-povratka

Foto: RTK2

Bez obzira na visoku temperaturu, ljude u Šaljinovici zatičemo u poslu. Zakići su se ove godine odlučili za sadnju luka. Zadovoljni su, jer je godina bila rodna. Do sada su izvadili oko tri tone, a tržište je obezbeđeno u Klini, Istoku, Peći i Vitomirici. 

“Imanje imamo dobro, imamo svoje mašine, kombajn, presu... Manastir Visoki Dečani nam je mnogo pomogao, znaju da imamo sinove, dali su nam presu, plug, drljaču. Kombajn su oni uzeli na kredit, prodali smo kravu i još malo dodali”, kaže Dobrila Zakić iz Šaljinovice.

Radoje Kovačević se sa trojicom sunarodnika vratio u svoje rodno selo 2001. godine. Kako kažu, povratak nije bio nimalo lak, zatekavši porušene kuće, korov, samu pustoš... Nakon izvesnog vremena, šatore i barake zamenili su kućama, koje je finansirala kosovska Vlada.

“Iz dana u dan krenulo je sve bolje, ljudi su počeli malo više da rade oko svojih kuća, da se staraju, ali najgore je bilo što povratnika nema - malo. U to vreme počelo je, vraćali su se neki, ali ne za stalno, dođu, vide i vrate se opet. Evo dan danas nas je sve manje ovde, stari ljudi su izumrli, mladi se ne žene, dece nema, jedino ova škola što broji nešto učenika, po mome - jedino to nas održava. Škola ima tu, ambulanta, opština, da nije toga - ja sam ubeđen da ovaj živalj ovde ne bi opstao. Teški su uslovi, zaposlenja nema, naše selo trenutno ima jedan broj zaposlenih, ali ima i nekih mladića koji treba da rade, posao nisu našli, pa se to otsipa”, kaže Radoje Kovačević.

Njegova supruga Bratimirka, pored svakodnevnih kućnih obaveza bavi se izradom ručnih radova, kao i cvećarstvom. Krenuvši ponovo ispočetka, uspeli su da obnove domaćinstvo.

“Šnajder sam, radila sam, sedam sela sam snabdevala sa ovim mojim rukama i domaćinstvo, imala sam svekra, devera i sve smo održavali. Gore mi je umro dever i ta kuća stoji prazna, nezavršena, duša me boli. Kad bi neko mogao da mi pomogne da je sredim da napravim etno kuću, jer imam smisla. Imam sve što se tiče posla, rada, od ovih ruku da je napunim, ali nemam koga da mi pomogne da završim to”, kaže Bratimirka Kovačević.

A kako se danas živi u Šaljinovici? 

"Posle 20 godina postoje neke tendencije za boljim životom, atmosfera je malo pozitivnija, idemo u Istok, Peć, Klinu, nemamo nikakvih problema na pijaci... Ovde je bilo 65 srpskih kuća, sada je oko 30 kuća napravljeno, a useljivo je oko 20 kuća, tako da nekih pedesetak ljudi bude u selu i onda postoje gosti koji nas posećuju, familije”, kaže Ljubiša Šćepanović iz Šaljinovice.

Iako većina meštana ovog sela ima svoju šumu, najveći problem predstavljaju šumokradice kojima godinama unazad niko ne može da stane na put, napominju meštani. I pored toga uporni, radni i vredni Šaljinovčani, svoje ne daju, tuđe ne uzimaju. Svoj zavičaj ne planiraju da napuste.


Tagovi: KosovoPovratniciIstokSrbi

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije