21:33, 20.06.2020Izvor: Riznica

Serafimovići iz Pasjana: Rodni prag se ne ostavlja



Na samom rubu Pasjana, na mestu gde se uzvišenje, sa koga se ponosno uzdiže nova bolnica, lagano spušta u široko polje, nalazi se kuća porodice Serafimović. Nedovršena, neomalterisana – ni dovoljno velika, a opet nije ni mala. U njoj kažu, dovoljno mesta za šestočlanu familiju.

serafimovici-iz-pasjana-rodni-prag-se-ne-ostavlja

Foto: Ivan Miljković

Piše: Ivan Miljković

Njihov sokak nije asfaltiran, zemljani je, pravi seoski, vodi do avlije kroz koju projuri po koja kokoš. Odavde se pogled spušta ka nepreglednom polju. Sto nijansi zelenog napuni oko svakom ko sa malenog balkona porodične kuće pogleda u pravcu ravnice.

Na junskom vetru leluja nedozrelo pšenično klasje i modrozeleno lišće kukuruza, po drugi put okopanog i oslobođenog korova. U ovom delu sela kuća Serafimovića je jedina crvena, nema fasadu, tragovi minulih leta i zima vidljivi su i na prozorima i ulaznim vratima kraj kojih se mala Andrijana, unuka Jovice, glave porodice, igra sa malenim kučencetom.

„Zove se Pufnica, ja sam mu dala ime“, kaže malena dok rukom prelazi preko njegove sivo-braon dlake.

Danijela, vredna i hitra žena srednjih godina, prilazi nam i sa osmehom na licu govori.

„Toj mi je unuka od ćerku, sinovi se nisu oženili, jedan je tu kude kuću, a ovaj drugi mi je u Srbiju“.

Majčinskim instinktom vođena, predosetila je šta hoću dalje da pitam pa nastavi da priča pravdajući odlazak starijeg sina iz sela:

„Moraja da ode zbog poso. Sad tamo radi i na nas ni pomaže, eto i ovoj mlađe – rukom pokazuje na mlađeg sina – oće da ode, završija srednje ekonomsku, da ga školujemo dalje nemamo i on će mi ode“, reče nemoćno sležući ramenima.

Sve je u ovom domaćinstvu bilo drugačije dok je Jovica mogao da radi i u njivi i u štali. Кrpio se kraj sa krajem, nije bilo previše svega ali je ipak bilo dovoljno.

„Sad ne mogu ništa, operisali me od srce i moram da se pazim“, priča nam Jovica. Tragovi operacije od ugrađenog baj-pasa vidljivi su na delu vrata i iznad leve ruke.

„Ja ne mogu da radim, za sve se sada brine žena i sinovi. Stareji je u  Srbiju i dosta mi pomaže. Šalje mi lekove otuda, ja minimalac primam 11 iljade, a četiri moram odma da dam za lekovi, pa vidi sad kakoj je“, objašnjava Jovica.

U selu je sada mirno, živi se dobro, pričaju nam Serafimovići, ali nekada nije bilo tako, njihova kuća je bila na udaru Albanaca iz susednog sela Vlaštica.

„Selo je bilo napadano posle devedesetdevete ali smo bili složni i pružali smo otpor, pucali su na nas, a naša kuća je bila zadnja. Do kasno su nas Albanci provocirali ali smo izdržali sve“, priseća se Danijela.

Onda nas vodi do bašte i rukom pokazuje mesto gde su Albacni 2004. godine istukli njenog svekra u po bela dana i oteli mu tri krave koje je isterao na ispašu.

„Ukrali su nam tad tri grla, dve krave i jednu junicu, samo tele ni ostalo. Pa smo kupili kravu i nju gu ukrali na vr godinu dana“.

Danijela otkriva da je na suđenu njen svekar prepoznao lopove ali da mu je posle prvog ročišta prišao advokat i diskretno ga upozorio da je bolje da povuče tužbu jer ima dosta muških glava u kući koje bi trebalo da sačuva.

„Svekar mi je pričao da je dvojicu poznao. Jedan je bio iz Uroševac, drugi iz selo Trnovac blizu Bujanovac, a za trećeg se sumnja da je bio ili iz Vlašticu ili iz Žegru“, govori Danijela i priča da je dve godine pošto su ga Albanci pretukli, svekar koji je uz to bolovao i od astme umro.  

I pored svega što su preživeli, Serafimovići su odlučni da ostanu na svom imanju.

„Živimo i ne znamo što nas čeka, danas bude dobro, a sutra drugačije, tako ti je na Кosovo, nikad se ne zna šta nosi dan, šta noć ali mi odavde nemamo gde“ kaže Danijela.

„Nadam se da će sinovi da se odluče da ostanu ovde, jer nigde nema bolje od svoje rodno mesto“, vajka se Jovica dok ruku mahinalno pruža u pravcu polja na koje gleda svako jutro dok pred kućom ispija šoljicu kafe.

„Vidi ovu lepotu, zar ovo da ostaviš? – reče domaćin, pogleda u mene, pa u široko polje.

Beše to izrečena misao koja je govorila sve, pogled pun odlučnosti i priča nalik mnogim kosovsko – metohijskim pričama, na žalost, još uvek  neispričanim.



Tagovi: SrbiParteš/Pasjane

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije