Uroševac: Obeležen praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Retka je slika nakon 1999. godine da ova svetinja bude puna vernika kao danas. Liturgiju je u crkvi Svetog cara Uroša  služio nekadašnji uroševački paroh Živorad Kojić uz sasluženje sveštenstva.

“Veliko mi je zadovoljstvo da sam danas u ovom svetom hramu gde sam 20 godina služio sa ovog mesta ovde propovedao, ovde se molio Bogu za naš pravoslavni narod. Posebno mi je zadovoljstvo danas što vas vidim u ovolikom broju, jer nekoliko godina od korone malo je naroda dolazilo ovde, a na veliku žalost i ja nisam bio ovde nekoliko godina da služim. Hvala ocu Trajku koji čuva ovu svetinju posle mene i ovde je sa svojom decom i popadijom“, kazao je nekadašnji uroševački paroh Živorad Kojić.

Uroševački paroh Trajko Vlajković napomenuo je važnost ovog praznika, zahvalivši svima što su došli. Vernom narodu je poručio da je sloga veoma važna.

„Ovo je tužan praznik i tužnog karaktera, ali je za nas i ovu crkvu izuzetno srećan, veseo i radostan, koliki je broj dece u ovome hramu. Moram da kažem da jesam srećan, ali sam isto i tužan što će posle pola sata u ovom hramu biti samo moje četvoro dece. Ovi koji su došli iz Beograda, iz Niša to je velika žrtva, putovali su celu noć da dođu ovde i hvala ljudima koji su obezbedili da oni dođu ovde“, poručio je uroševački paroh Trajko Vlajković.

Ovogodišnji domaćini Aleksandar Kojii i Daliborka Ljubić najlepše dane svog detinjsta proveli su upravo u porti ovog hrama.

„Domaćin uz Božji blagoslov moj brat i ja koji smo porasli u ovom dvorištu, mi smo deca oca Žike, prevelika želja da u znak zahvalnosti Bogu mi smo hteli da budemo kolačari. Prelepe uspomene imam iz ovog grada, iz ovog dvorišta, to svi Uroševčani znaju šta ovo dvorište i ova crkva znače za nas Uroševčane“, rekla je Daliborka Ljubić.

Ovo je bila prilika da raseljeni evociraju uspomene na lepe dane provedene u rodnom gradu.

„Ja sam rođeni Uroševčanin, živeo sam ovde, oženio se ovde i krstio decu ovde, tako da mi je veliko srce što sam sad uzeo kolač“, rekao je Slaviša Mladenović, domaćin za narednu godinu.

„Ako smo napustili Uroševac našli smo ipak svoj mir u Štrpcu… Moja deca su se ovde igrala, tu su rasla, ja sam radio kao profesor“, kaže Ratko Savić.

 „Od  1999. bili smo u Štrpcu 18 godina, pre četiri godine otišli smo u Smederevo i ovo mi je nešto najlepše što mogu da doživim. Bilo je veselo, deca su nam se igrala ovde, slavilo se do kasno uveče“, kaže Dragana Stanojević.

„Lepo, drago nam je, daj Bože da uvek bude ovako“, kaže Snežana iz Štrpca.

Nekada je u Uroševcu živelo oko 12.000 Srba. Danas verni narod dočekuje sveštenik sa svojom porodicom.

„Čuvamo ovaj grad i ovu svetinju, to je nama u amanet stavljeno“, istakla je  Aleksandra Vlajković.

„Ovo je nešto najlepše što može da se doživi pogotovo kad je ovaj carski grad Uroševac, gde smo samo mi kao porodica Srbi ovde. Čekali smo dve i po godine kako je korona krenula nije imalo ništa, sada je prelep osećaj kada se vidi da je puna porta“, kaže Aleksandra Vlajković.

Uroševački paroh pozvao je verni narod da 15. decembra prisustvuje crkvenoj slavi Sveti car Uroš, kome je ovaj hram posvećen.

Crkvu u Uroševcu obezbeđuju pripadnici Kosovske policije.

RTK2