16:40, 08.08.2019Izvor: RTK2

"Svuda po svetu odi, ali kući dođi"



"Svuda po svetu odi, ali kući dođi" slogan je Petkovdanskih susreta, koji se svake godine održavaju 8. avgusta na dan Svete Petke Trnove u Mušnikovu. Veliki broj raseljenih Srba i ove godine obišao je ovo selo nadomak Prizrena.

svuda-po-svetu-odi-ali-kuci-dodi

Foto: RTK2

Mušnikovo, nadaleko čuveno po kamenim kućama koje su nekada pravili pečalbari, polako menja svoj izgled. Tu oko velelepnih kuća, smeštena je crkva Svete Petke, sagrađena 1564. godine. Za preostale Srbe u Mušnikovu, 8. avgust je najradosniji praznik pored Vaskrsa.

”Znači nam dosta, dođu nam sa strane ljudi, prijatelji, rodbina, okupimo se, vidimo se, proslavimo ovaj dan… Ima nas oko 40 Srba koji su stalno tu, ali ovako dolaze često, jedan dođe, drugi ode”, kaže Zorica Petrović iz Mušnikova.

Prema crkvi hrli i staro i mlado, sve izgleda kao nekad, ali realnost je drugačija.

"Niko nas ne posećuje, živimo kako moramo da živimo. Živi smo - dobro živimo, dobro se slažemo sa komšijama, nemamo nikakvih problema… Željni smo naroda, ne možemo da se ispričamo”, poručuje Vesko Todorović iz Mušnikova.

Crkveno zvono se oglasilo,a malisani srecni sto sa ikonama Svete Petke učestvuju u litiji koju su predvodio iguman Svetih Arhangela, otac Mihailo i jeromonah Ididor iz Prizrenske Bogoslovije.

"Nemojte da odustanete, jer niko neće da se brine o vašem kraju sem vas samih, borite se i ne odustajte od svojih svetinja i ove svoje svete zemlje”, poručio je u besedi okupljenima iguman Svetih Arhangela, otac Mihajlo.

“Ne smemo da odustanemo od naših svetinja, pa kol'ko možemo - toliko da se dolazi. Neki mogu češće, neki ređe, ali verujte braćo i sestre kol'ko su ove svetinje značajne vi sigurno često niste ni svesni. Svugde ima hleba i vode, pića i pica što se kaže, ali ove zemlje, ovog vazduha, ove blagoslovene doline i brda nema nigde, to ste sigurno i sami shvatili, osetili”, poručio je iguman Svetih Arhangela - otac Mihajlo.

Zavičaj je samo jedan,nosi se u srcu ma gde bili

"Ne mogu da pričam od sreće… Posle dvanaest godina sam došla, puno mladih ne poznajem, dok vidimo čiji su, ali baš je lepo. Kad bih imala uslove, vratila bih se, ipak ko je da je, mi smo živeli lepo, detinjstvo sam ovde provela, u Prizrenu završila Gimnaziju, udala se, decu rodila… Život je bio divan, ali sad nemamo kuću ovde, stara je, oronula, deca otišla”, kaže Slobodanka Lakićević.

"Posle 19 godina sam u selu i uzeo sam kolač, imao sam veliku želju. Iako preko godine ne dolaze, svi se baš potrude da tad dođu, tad je najveća gužva u selu. Ljudi se vide, porazgovaraju, druže se kratko i posle opet ostanu samo stari”, kaže Nenad Nedeljković.

"Jako je lepo tokom praznika, ima dosta dece, igramo fudbal”, rekla je Kristina Ljubisavljević.

“Baš mi se sviđa, svake godine molim mamu I tatu da me dovedu, lepa je i priroda. Dolazim uglavnom oko Petkovdana”, kaže Nikola Šćekić

“Petkovdanski  susreti” ne mogu proći bez licitacije kojom se prikuplja novac za održavanje ovog hrama. Nakon saborovanja, raseljeni su obišli pravoslavno groblje, a nakon toga otišli kućama da proslave praznik kao nekada.


Tagovi: Kosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije