14:33, 26.11.2020Izvor: Radio Slobodna Evropa

Učenje komšijskog jezika na Kosovu: Lakše je kad znamo bar jednu reč



Ivana Pavlović iz Leposavića, jedne od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, odlučila je da nauči albanski jezik kada se pre dve godine preselila u Prištinu gde je dobila posao.

ucenje-komsijskog-jezika-na-kosovu-lakse-je-kad-znamo-bar-jednu-rec

Foto: www.voc-up.com

“Bilo mi je glupo da ne znam ništa na albanskom, s obzirom na to da je to jezik većinskog naroda koji živi u Prištini. Plus, našla sam prijatelje i želim da znam njihov jezik”, priča Ivana za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ona je osnove albanskog jezika naučila kroz kurseve koje organizuje Međunarodna organizacija za migracije (IOM) prema Vocup metodologiji.

Inače, Vocup je internet platforma za učenje albanskog i srpskog jezika, posvećena pre svega mladima, kako bi savladali osnovne veštine konverzacije dva zvanična jezika na Kosovu.

Ivana smatra da je poznavanje albanskog jezika jako korisno “jer lokalno stanovništvo ima drugačiji pristup kada govorite njihovim jezikom”.

“Onda je nekako sve lakše, bez obzira da li znate samo jednu reč. Ako vide da ste i tu jednu naučili izaći će vam pre u susret nego ako pokušate da pričate na engleskom. Polazim i od sebe, kada vidim da je neko naučio reč ili dve na srpskom, lepše se osećam jer taj neko želi da nauči nešto o mojoj kulturi”, kaže Ivana.

Devet stotina prijava

Za naredni kurs albanskog i srpskog jezika koji treba da počne kroz mesec dana, prijavilo se 900 osoba sa željom da uče jedan od ova dva jezika. Zbog pandemije, on će biti održan u onlajn formatu.

Nazmi (Elezaj) Eljezaj upisao je kurs srpskog jezika kako bi ga maksimalno usavršio.

“Ljudi idu na konferencije, simpozijume i seminare širom regiona, kao na primer u Beogradu, Podgorici ili Sarajevu. Kada znaju (srpski) jezik mogu da pričaju sa drugima”, ukazuje Nazmi, koji je po profesiji pravnik.

Albanski je odlučila da nauči i Bošnjakinja Melida Bačevac iz Novog Pazara, koja živi u Prištini. Shvatila je da ne može da funkcioniše bez osnovnog poznavanja albanskog jezika, te se prijavila na kurs.

“Družim se sa Albancima i ne mogu da budem kao gluvi telefon, ne znam šta pričaju. Trebalo mi je stvarno da naučim albanski jezik i videla sam reklamu za Vocup i super je bilo, naučila sam i gramatiku”, kaže Melida za RSE.

Osnov novih prijateljstava

Šenaj Beljegu (Shenaj Belegu) predaje srpski jezik, a Redžo Kojić albanski i obrnuto.

Beljegu za RSE kaže da je velika zainteresovanost mladih da uče srpski odnosno albanski jezik i napominje da su vrlo aktivni tokom časova. U jednoj grupi bude od 20 do 30 polaznika.

“Na kraju imamo nekoliko dodatnih časova kada se učesnici sa kursa albanskog i srpskog jezika upoznaju jedni sa drugima, provode malo vremena zajedno i razgovaraju na jezicima drugih”, priča Beljegu.

Ona je jako ponosna na polaznike kurseva i naziva ih svojim “herojima” koji osim učenja jezika upoznaju jedni druge i njihovu kulturu, ali i stvaraju nova prijateljstva.

Redžo Kojić već tri godine predaje albanski i srpski jezik polaznicima kursa u organizaciji IOM-a po programu Vocupa. U poslednje vreme je, kaže, zbog velike zainteresovanosti uglavnom predavao srpski jezik.

“Važno je da nauče da se predstave, da nauče slova, brojeve. Moram da napomenem da se uče padeži, a mi se fokusiramo da pripremimo ljude da mogu da vrše neku konverzaciju nakon kursa. Plan je da osposobimo ljude da razgovaraju međusobno”, kaže on.

Kojić smatra da je na Kosovu jako važno govoriti oba zvanična jezika, albanski i srpski.

“Ono što je obaveza nas predavača je da stvaramo mostove i saradnju među zajednicama. Mnogi moji učenici su nakon predavanja ostvarili dobre odnose, imali smo prilike da podelimo iskustva. To je bila naša vežba osim učenja jezika jedni drugih”, navodi on.

Inače, kursevi su besplatni, a svima koji žele da uče srpski ili albanski jezik, dostupna je i Vocup platforma.

Šta je Vocup platforma?

Vocup platformu za učenje srpskog i albanskog jezika je pre oko dve godine osmislila nevladina organizacija Centar za socijalne inicijative. Za to je dobila podršku ambasade Velike Britanije na Kosovu, IOM-a, Kancelarije poverenika za jezike koja funkcioniše pri kabinetu kosovskog premijera i Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Vocup platforma sadrži video-lekcije, tekstualna objašnjenja, vežbe i rečnik novih izraza. Dostupan je na svakom mestu i u svakom trenutku putem veb-sajta, te Android i iOS aplikacija.

Veljko Samardžić, predsednik nevladine organizacije Centar za socijalne inicijative za RSE napominje da je veb-sajt Vocup platforme do sada posetilo preko 50.000 osoba dok na Facebook grupi imaju preko 10.000 pratilaca.

Samardžić ukazuje da se više od 30 godina u obrazovnim institucijama ne uči srpski odnosno albanski jezik i objašnjava da je zato i formirana Vocup platforma, kako bi ljudi imali mogućnost da nauče jezik svojih komšija.

“Ne može niko da kaže da je nepotrebno poznavanje drugih jezika. Postoji puno paradoksa kada je jezik u pitanju na Kosovu. Postoji negativan trend da mladi ljudi manje poznaju jezik svojih komšija a postoji i paradoks da je dominantniji jezik srpski iako je to jezik kojim govori manji procenat ljudi iz društva”, kaže Samardžić i podvlači da mladi na Kosovu uviđaju potrebu za učenjem jezika.

“Poznavajući veštine albanskog jezika, Srbi i drugi nealbaci na Kosovu povećavaju mogućnost, ne samo lakšeg zaposlenja, nego i komunikaciju sa drugim ljudima. Kod Albanaca je nedovoljno razvijena svest da jezikom koji govore njihove komšije govori skoro 20 miliona ljudi u okruženju. Nesporno je da je poznavanje jezika važno”, zaključuje Samardžić.

Dodaje da je Vocup tim učestvovao i u izradi albansko-srpskog te srpsko-albanskog rečnika, koji ima preko 30.000 reči. Ovaj rečnik je za sada dostupan samo u onlajn formatu, ali bi za par meseci trebalo da bude dostupan i u štampanoj verziji.

Tokom 2019. godine kurs je od 450 prijavljenih pohađalo 228 osoba, a početkom 2020. od oko 1.000 prijavljenih bilo je 276 polaznika.


Tagovi: AlbanciSrbiKosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije