13:30, 24.07.2020Izvor: Radio Slobodna Evropa

Viola fon Kramon: Specijalni sud je u Hagu iz dobrih razloga



Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon (Viola von Cramon) je izrazila nadu da će Kosovo u roku od šest meseci dobiti zeleno svetlo za liberalizaciju viza tokom nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, koje je počelo 1. jula.

viola-fon-kramon-specijalni-sud-je-u-hagu-iz-dobrih-razloga

Radio Kontakt Plus

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), poslanica Kramon navodi da liberalizacija viza za građane Kosova zavisi od razumne odluke Evropskog saveta i država članica, “što može biti kritično”, ali ne što ne vole Kosovo, već zbog javnosti u njihovim zemljama.

O viznoj liberalizaciji

Prema njenim rečima, neke desničarske stranke u državama kao što su Holandija ili Francuska, koriste pitanje liberalizacije viza za unutrašnje potrebe.

Fon Kramon je izrazila nadu da posebno "francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), razume da se uspešan ishod dijaloga može dogoditi kada Kosovo dobije viznu liberalizaciju."

“Zato se nadam da ovaj tandem nemačkog predsedavanja Evropskim savetom i političke volje predsednika Makrona, može konačno rezultirati zelenim svetlom u narednih šest meseci. To je, međutim, samo nada. Verujem da se pritisak sa nemačke strane može povećati. Moguće je i da ćemo morati da čekamo još, ali nadam se da to neće biti predugo", rekla je Viola fon Kramon.

Prema njenim rečima, liberalizacija viza za Kosovo više ne zavisi od tehničkih kriterijuma, koje je, kako kaže, “Kosovo sve ispunilo”.

Na ovu temu je razgovarala i sa kosovskim premijerom Avdulahom (Avdullah) Hotijem prošle nedelje u Briselu, koji je predložio formiranje radne grupe između Kosova i Francuske.

Smatra da je to dobra ideja, jer ako postoje objektivni razlozi i argumenti, u vreme kada francuska vlada ima nevoljni stav po pitanju liberalizacije viza za Kosovo, onda će radna grupa biti dobar instrument za razgovor o tom pitanju.

Takođe je rekla da iz razgovora sa kolegama u Briselu nije uspela da shvati zašto zemlje članice još uvek nisu odlučile o viznoj liberalizaciji za Kosovo.

"Recimo, ovo je politička atmosfera ili zloupotreba koju desničarske stranke rade u svojim zemljama."

Kosovo je jedina zemlja u regionu koja ne uživa slobodu kretanja sa državama EU. Evropska komisija je u julu 2018. godine potvrdila da je Kosovo ispunilo sve neophodne uslove za viznu liberalizaciju. Međutim, ovo pitanje je blokirano na nivou zemalja članica koje trebaju dati konačan pečat. U više navrata su Francuska i Holandija identifikovane kao države koje koče pozitivnu odluku.

Grupa evropskih zastupnika je zatražila od francuskog predsednika i premijera Holandije Marka Rutea (Rutte) da omoguće viznu liberalizaciju za Kosovo do kraja ove godine, a od nemačke kancelarke Angele Merkel da to pitanje stavi na glasanje u toku nemačkog predsedavanja EU.

O dijalogu Beograda i Prištine

Evroposlanica Kramon ocenjuje da je veoma važno što su Kosovo i Srbija nastavili dijalog, uz napomenu da je ona taj proces podržavala od samog početka, ali da je potrebna posvećenost.

Prema njenim rečima, cilj Kosova trebalo bi da budu jače evropske integracije i da za to ima sva potrebna sredstva.

“Imate sve preduslove za tako nešto. Imate mladu dinamičnu generaciju, dobro obrazovane ljude koji govore mnoge jezike. Oni su Evropljani i pripadaju Evropskoj uniji. Zato mora da se nađe neki način za međusobno priznanje, sporazum sa Srbijom. Bez toga, ni za Kosovo ni za Srbiju neće biti mesta u EU”, ocenjuje ona.

Specijalizovana veća važna za Kosovo

Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu je 17. jula posetila Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo u Hagu, nakon čega je na Tviteru napisala da su to "važne institucije za pravdu na Kosovu i za preuzimanje odgovornosti za one osobe za koje se veruje da su počinile ratne zločine, bez obzira na njihovu nacionalnost".

Potpredsednik Demokratske partije Kosova i poslanik ispred te stranke u Skupštini Kosova, Enver Hodžaj, je na ovu posetu reagovao na Tviteru, opisujući je kao političko mešanje.

U razgovoru za RSE, evropska poslanica Viola fon Kramon je naglasila da je poseta Hagu planirana ranije, ali da je zbog pandemije korona virusa odložena.

Naglašava da su Specijalizovana veća visoko profesionalan deo vladavine zakona na Kosovu. Prema njenim rečima, veoma je važno da je Kosovo odobrilo formiranje ove institucije, nakon izveštaja švajcarskog poslanika Dika Martija (Dick Marti), koji je objavljen 2011. godine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u vreme kada je ona takođe bila njen član.

Komentarišući česte kritike na račun Specijalnog suda da je pristrasan, da istražuje samo zločine koje su počinili Albanci, ne i srpske zločine, fon Kramon kaže da ne zna ko je bio na saslušanju, ali dodaje da postoji rezolucija i da oni imaju izveštaj Martija, jasne ciljeve zašto i kako će raditi i za koje zločine traže dokaze, te podvlači da tu nema šta da se kritikuje.

"Oni su profesionalni pravni stručnjaci. Isti ljudi koji to kritikuju, su glasali za sud”, rekla je fon Kramon i dodala da su Specijalizovana veća presudna za pravdu i vladavinu zakona.

“To je važan stub. Bilo je mnogo žrtava i to zabrinjava grupe koje tragaju za pravdom. To je normalna procedura. Ovo je važno za pomirenje koje je potrebno. Kao što znate sve rade javno, rade sve da dopru do kosovske javnosti”, poručila je Viola fon Kramon.

Istakla je i da je Specijalni sud smešten u Hagu iz dobrih razloga i da "svi znaju zašto je to tako".

Ipak, kako kaže, Specijalizovana veća ostaju deo kosovskog zakonodavstva.

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu istražuje zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine.

Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, a koji se povezuju sa navodima Dika Martija.

Sud je 2014. godine objavio da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice, a Skupština Kosova je 2015. usvojila potrebno zakonodavstvo za osnivanje Specijalizovanih veća.

Prve optužnice podnete su u februaru tekuće 2020. godine, a još jedna je podneta aprila.

Pred Tužilaštvom od januara prošle godine traju ispitivanja bivših pripadnika OVK, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu saopštilo je 24. juna da je Specijalizovanim većima Kosova podnelo na ispitivanje optužnicu protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, bivšeg predsednika Skupštine i aktuelnog poslanika Demokratske partije Kosova, Kadrija Veseljija, te „drugih lica“ za zločine protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, nestajanje lica, progon i mučenje.


Tagovi: Specijalni sudOVKEULiberalizacija viza

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije