11:30, 03.03.2020Izvor: Radio Kontakt plus

Voda ispod vodeničkog kamena tera sve što nije dobro



Vodenice su nekada bile sastavni deo seoske arhitekture. Većina njih se nalaze pored potoka i manjih reka.

voda-ispod-vodenickog-kamena-tera-sve-sto-nije-dobro

Radio Kontakt Plus

U vodenicama se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb, ali su imale i širi društveni značaj, jer su bile važna mesta za sastajanja meštana, radi dogovora i donošenja bitnih odluka.

Savremeni način života i sve češće napuštanje sela, najveći su razlozi za propadanje vodenica.

Vodenica u selu Donje Varage, u opštini Zubin Potok, jedna je od retkih na ovom području koja nije, kao mnoge, zaboravljena i zarasla u šipražje i korov, i čiji se kamen, uprkos savremenom načinu života, nije zaustavio. Njen vlasnik, Dragan Milovanović, rešen je da je sačuva od zaborava.

“Ova vodenica je stara oko 40 godina. Prvo je radio moj pokojni otac, zatim sam je ja nasledio i to tada kada je bila skroz oronula, pre nekih 6-7 godina. Želim da bude to zaista kako treba, da melje sve žitarice. Ovde se melje punim kapacitetom.”

U današnje vreme sve je modernizovano i radi na struju, ali Milovanović tvrdi da je najbolje brašno, ono koje je samleveno ispod vodeničkog kamena.

“Svako samleveno zrno bolje je ovde, pod vodeničkim kamenom, nego na struju. Ovde kad ga sameljete, dole je hladno i može da stoji godinama, dok na struju izgori ga i to je to.”

Dragan Milovanović iz zdravstvenih razloga više ne može u potpunosti da se posveti vodenici. Pomaže mu prijatelj Tioslav Popović, sa kojim je pre nekoliko godina i počeo obnovu vodenice, tada gotovo uništene zubom vremena. Cilj je bio sačuvati porodičnu tradiciju i proizvoditi zdravo brašno.

“Dosta se bavim poljoprivredom, odnosno uzgojem kukuruza. Pitao sam ga da li mogu da meljem kukuruz kod njega (Dragana). Rekao mi je da je vodenica u kvaru i da ćemo moći da meljemo ako uspemo da je popravimo. Odlučio sam da zajedno kupimo materijal, obložimo daskama vodenicu, popravili smo lagere, kamenje, sve smo sredili i počeli proizvodnju”, priseća se Tioslav Popović.

“Narodu kad kažem da je zdravo brašno, znači da se melje na vodu. Imam oko hektar oranice pod kukuruzom, nešto belog, nešto žutog. Prodajem, ljudi kupuju kao zdravu hranu . Ljudi ranije nisu verovali, pa su dolazili da se uvere da je proizvodnja na vodu”, priča dalje Tioslav.

Tioslav objašnjava kako zapravo nastaje brašno u vodenici:

“Voda je dovedena iz brda, pa je nastavljena vadom do blizu ulaza. Tu je napravljena mala metalna brana, odakle se voda kroz metalnu cev sprovodi do vodeničkog kola. Voda se okreće pod pritiskom, tu su dva kamena, jedan na drugom, donji je statičan, dok se gornji okreće i podešava na krupnije ili sitnije, u zavisnosti da li se melje kukuruz, pšenica… Može da se okreće i pomoću sajle… žito se sipa u koš, odakle se podešava da izlazi kroz gornji, šupalj kamen. Kroz njega prolazi žito i melje se između kamena i tako dolazi do proizvodnje brašna.”

U ovoj vodenici, meštani Zubinog Potoka i okolnih sela melju žito besplatno, kaže Dragan Milovanović. 

“Ljudi donose žitarice. Moj kolega, na primer, imao je ove godine preko 500 kg kukuruza i nisam mu ništa naplatio za mlevenje. Samo neka radi, meni znači da vodenica radi, da ne stoji, da nije prevrnuto, zabataljeno…”

Do vodenice je voda posebno sprovedena sa obližnjeg Varaškog brda i može se koristiti i za piće. 

“Ovu vodu moj otac je doveo odozgo sa brda. Posebno ima vode iz potoka, to je drugo, a ovo je druga voda koja je čista, može da se upotrebljava za piće, za sve…”

Po verovanju, ljudi sa vodenice uzimaju vodu da im sve krene nabolje. Voda ispod kamena “tera sve što nije dobro”.

“Ovaj vodenički kamen, to mi je pričao pokojni otac, kad ljude zadesi bolest, dolaze, i kamen izbaci sve što ne valja, a ostaje ono što je dobro. I stvarno uvek je dobro”, tvrdi Dragan.

“Celo Kosovo, Srbija, Kolašin, Mitrovica… sa svih strana dolaze”, dodaje.

Vodenice su uglavnom zapuštene zbog nerešenih imovinskih pitanja ili nezainteresovanosti vlasnika da ih obnove. Sa Draganom to nije slučaj. Želju da sačuva porodičnu vodenicu ima, ali ne i finansijskih mogućnosti.

“Treba mnogo. Ja što sam mogao, uradio sam. Više nemam novca za to. Potrebno je mnogo ulaganja. Rekao sam prethodnom predsedniku opštine da može da zaposli dva radnika, ja mu garantujem. Ima posla. Obećali su više puta. Rečeno mi je u Zubinom Potoku da napišem zahtev, ali nista od toga. Evo već 10 godina. Sve sam…”

Retka su sela koja se danas mogu pohvaliti očuvanim vodenicama koje su othranile generacije.

Činjenica je da treba da ostanu čuvari identiteta i tradicije, zbog čega je važno obnoviti ih, a ne prepustiti zaboravu.

Radio emisiju poslušajte u audio prilogu:

 


Tagovi: Čuvari tradicije

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije