18:10, 03.06.2019Izvor: Radio Kontakt plus

Život žene na selu: Dobra organizacija, pola posla završava (VIDEO, FOTO, AUDIO)



Daniela Milić je supruga, snaha, ćerka, majka Nikolije, Nataše, Milice i Ognjena. Bavi se poljoprivredom i bez stalnog je zaposlenja. Voli prirodu i ništa joj nije teško. Život na selu prihvata baš takav kakav jeste - nimalo lak, ali zdrav. 

zivot-zene-na-selu-dobra-organizacija-pola-posla-zavrsava-video-foto-audio

Radio Kontakt plus

Na kraju dana ostane vrlo malo vremena za njene potrebe, međutim, ne žali se. Kaže da je ispunjena u nekom drugom segmentu.

Jedino što joj fali je stalno zaposlenje, da bi lakše mogla da odgaja decu i izvede ih na pravi put. Iako kvalifikovana za vaspitača, radije bi da obavlja posao medicinske sestre, jer je to, po njenom mišljenju, izuzetan poziv.

Svesna je da život na selu nije nimalo lak, ali ipak odlučna u nameri da tu ostane.

Radio Kontakt plus vam ovoga puta donosi priču o mladoj ženi koja živi u Veljem Bregu, u opštini Zubin Potok, na severu Kosova.

Njen dan počinje od ranih jutarnjih sati. Kreće sa pripremama u kući, zatim sledi spremanje dece za školu, pa na posao i tako redom. Na posao ide i vraća se automobilom, kako bi u drugom delu dana stigla da završi sa obavezama koje ima na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu.

Ona, njen suprug, svekar, svekrva, pa i deca, svi privređuju.

Imaju malo porodično gazdinstvo, gde uzgajaju maline, lešnike, višnje, od čijih plodova prave sve što se može napraviti, a kasnije to plasiraju kupcima. Krava, svinja, kokoške, pilići i povrće služe za osnovne potrebe ukućana.  

Najveća energija dolazi iz želje za poslom, kako bi obezbedila što kvalitetniji život za porodicu. 

"Kad imate četvoro dece, vama trebaju i prihodi, treba vam svašta nešto. Pošto samo suprug radi, trudim se da svojoj dece obezbedim sve što im je potrebno."

Posao koji trenutno obavlja je na određeno. Radi u Centru za rani razvoj dece u Veljem Bregu. Angažovana je preko NVO "Santa Marija" iz Zvečana, uz finansijsku podršku UNICEF-a. 

"Tu sam već sedam godina. Inače nemam stalno zaposlenje. To je sve na nekim projektima, produžecima…"

Od poljoprivrede ne odustaje, i to je ujedno ono što je ispunjava.

"Šteta je živeti na selu, a ne raditi ništa što se tiče tih vrsta poslova", poručuje. 

Pribegava opciji "spojiti lepo i korisno".

Voće uzgaja za preradu. Prerađuje šljivu, višnju, malinu, dunju. Od tih plodova pravi slatko, sokove, kompote, likere. Sve to potom plasira, ali po porudžbini. Uzgaja i lešnik, koji kasnije osušen i očišćen ide u prodaju.

Pitali smo je da li može od toga da se živi.

"Sigurno, kad bi postojalo tržište. Veliki mi je problem tržište za sad, jer nisam ja to radila u velikim količinama, već su to bile neke manje količine. Koliko mi ko poruči, ja toliko odradim."

Uskladiti obaveze na poslu, u kući, i uz sve to baviti se poljoprivredom, nije nimalo jednostavno. Daniela kaže da je tajna u dobroj organizaciji. 

"Ujutru kad ustanem, već znam šta, kad, kako, gde i nije mi teško da sve to uspem u toku jednog dana. Dobra organizacija, pola posla je već odrađeno."

Na naše pitanje da li je teško biti žena na selu, Daniela odgovara da je to za nju prirodan način života.

"Nekome je možda teško, nekom nije. Ja, iskreno rečeno, svoj život i svoj položaj na selu prihvatam baš onakvim kakav jeste. Nije mi teško. Sve mi to dođe nekako normalno, uzgredno, apsolutno prirodan način života."

Pitali smo je i koje su to prednosti žene sa sela, u odnosu na one iz grada. Naglašava da nije važno gde žena živi, već da je upravo tajna u dobroj organizaciji i u tome da zna šta želi. 

"Ako ste vi opredeljeni za neki posao, i ako znate šta radite i kako radite, vama neće da bude teško ni na selu, ni u gradu."

Ipak, daje prednost ženama koje žive na selu.

"Mislim da je mnogo lakše nama ženama na selu, nego onim u gradu. Iz prostog razloga što možemo da izađemo vani, u dvorište, u baštu. Možemo da prošetamo u prirodu, kad god to poželimo, kad god hoćemo, dok žene u gradu drugačijim načinom života žive."

Najveća podrška joj je suprug, kaže.

"Bez njega, iskreno da vam kažem, ne bih ništa uspela u životu. Jeste da se ja dosta trudim sama, ali opet mora tu da bude neko ko će da mi pruži podršku. Neko ko hoće da pričuva decu, ako ja danas nisam u stanju da im posvetim pažnju."

Pomažu i deca, ali joj je od njih, u većini slučajeva, dovoljna samo moralna podrška.

"Rade onoliko koliko mogu, ali pomažu u svakom smislu reči. Ako ništa drugo, onda sigurno mogu da dođu i da me zagrle, da kažu: ‘Mama, jesi li se umorila? Je l’ hoćeš da ti skuvam kafu? Hoćeš da ti napravim limunadu?’, to je sasvim dovoljno da budu deo velike podrške."

Pomoć svekra i svekrve nije zanemarljiva. Pomažu onoliko koliko su u mogućnosti. Na tome im je svakako veoma zahvalna, priča ona.

Na pitanje šta joj najviše nedostaje i šta je to što bi u svom životu menjala, bez dvoumljena odgovara – stalno zaposlenje. Ne bi ništa menjala, dodaje, samo ima veliku želju da dobije posao.

"Fale mi neka stalna primanja, koja mogu da mi budu sigurnost za budući život, za odgajanje dece, za normalan položaj u društvu... To je nešto što najviše nedostaje. Veliku želju imam da dobijem posao. Da radim u svojoj struci. Da jednostavno ne moram da ‘svaštarim’, da lutam, već da radim nešto što volim i da me to ispunjava."

Po profesiji je medicinska sestra, a dodatno je završila za vaspitača. Poziv medicinske sestre joj je draži.

"Za vaspitača sam završila zato što sam morala, jer sam se nadala da ću pre doći do posla. A kad bih mogla da biram, najpre bih izabrala da radim kao medicinska sestra, jer to je jedan poziv koji je izuzetan."

Život na selu joj se sviđa. I kada bi bila u prilici da živi u gradu, kako tvrdi, ne bi izabrala tu opciju.

"U neku ruku možda to deluje teško. Položaj žene na selu je dosta težak. Zato što sa sobom nosi veliki teret fizički, naravno, tu je i psihički, ali iskreno rečeno, nemam nekih velikih primedbi da bih sad žalila ili kritikovala život žene na selu. Mislim da je danas dosta dobro živeti na selu kao žena. Ne volim grad, ne volim gužvu. Sve je meni to lepo, sve  je meni to sasvim normalno, ali više volim selo i više volim prirodu."

Kada su deca u pitanju i to gde bi ona lično volela da izgrađuju sebe, kaže da ostavlja njima da sami izaberu.

"To je sve stvar izbora. Mogu ja svoju decu da upućujem u bilo kom smeru, ali ako oni to ne žele, sve je to džaba, uzaludno je."

Ponosna je na sve što je do sada postigla u životu, a naročito na to što je majka.

A evo kako iz njenog ugla izgleda uspešna žena:

"Za mene, svaka žena je uspešna koja ima porodicu, koja se ostvarila kao majka, koja brine o toj porodici, koja se snalazi za sebe, za svoje vreme, bori se za svoja prava..."

Mlade žene koje nemaju posao, a imaju mogućnost da to ostvare na selu, ohrabruje da to i urade:

"Morate prvo da budete spremne na to da menjate nešto kod sebe i u svom životu. Ako ste spremne da menjate sebe, svoj život, svoje navike... vi ćete lako da se priviknete na život na selu. Na selu je mnogo zdravija sredina, mnogo su bolji uslovi života, za razliku od grada. Danas nije teško da se ode do grada. Postoje raznorazne mogućnosti za gradske šetnje, provode i sve ostalo, iako živite na selu", poruka je kojom završava svoju priču ova mlada i ambiciozna žena. 

Razgovor sa Danielom Milić poslušajte na linku ispod.

 


Tagovi: Žena plus

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije