Žene i obrazovanje



Zašto je i koliko važno raditi na polju obrazovanja kod žena i stalno se usavršavati? O tome smo govorili u novoj emisiji serijala posvećenog ženskim pravima. 

zene-i-obrazovanje

Radio Kontakt Plus

Kada  se govori o mogućnostima obrazovanja za žene, odnosno da li su iste kao i za muškarce ili je teorija jedno, a praksa drugo na Kosovu, ekspertkinja za ženska prava i direktorica NVO „Žensko pravo“, Ružica Simić ocenjuje da verovatno postoji razlika između juga i severa jer, kako kaže, vidi da se u južnom delu Mitrovice još uvek radi na opismenjavanju žena. Što se tiče severa Kosova, po njenom mišljenju, žena nema problem.  

Ističe da se ženi, kada dođe do određenog nivoa u profesiji, prećutno ne dozvoljava da dalje napreduje.

„Problem je taj da žena kad dođe do određenog stepena, do jednog nivoa u profesiji, da ona prodre da ode dalje. Da li se to njoj dozvoljava? Prećutno joj se ne dozvoljava. A drugo, ta žena koja je intelektualka je istovremeno i majka i koliko god imala podršku porodice i društva, s obzirom na to da imamo dobra obdaništa, ipak je vezana za decu i jedan period života je sprečena da se bavi naukom. Tako da ima i tih bioloških razloga, ali najčešće muškarci prave velike pozicije, i dalje, naravno, zadržavaju za sebe“ – naglašava Simić. 

Značaj obrazovanja i usavršavanja kod žena, kao i međusobnu podršku na tom putu, ističe i šefica opštinske administracije u Severnoj Mitrovici Adrijana Hodžić.

“Bitno je da imamo kvantitet u institucijama, uopšte u našem društvu, na svakom nivou, ali moramo se boriti za kvalitet. I podrška ženi jeste ukoliko jedna drugoj ukažemo na greške, podržavamo jedna drugu u obrazovanju. Nije dovoljno da se samo nekom kvotom obezbedi broj žena u sistemu, već je zaista jako važno da jedna drugu podstaknemo da se što više obrazujemo, da budemo što kvalitetnije, da prosto budemo podrška jedna drugoj u svakom smislu te reči.”

Obrazovanje je ključni segment u društvu kako bi žene izbegle mnoge nedaće u životu, uključujući sve zajednice. 

Kada je u pitanju romska zajednica, koja je i dalje najugroženija i najmarginalizovanija zajednica na Kosovu, godinama unazad, teški egzistencijalni problemi i svakako siromaštvo, uticali su na to da se deci prekida osnovno obrazovanje, i budu primorana da prose, ili na neki drugi način doprinose poboljšanju egzistencije svojih porodica. Ženska deca iz ove zajednice stupala su u brak u vrlo ranom uzrastu, nakon ispisivanja iz škole. 

Pa ipak, taj negativan trend se polako menja. U odnosu na protekle godine, sada veći broj dece iz Roma mahale ide u školu. 

Daliborka Mijajilović direktorica OŠ “Vlado Ćetković”, jedne od šest škola raseljenih iz južne Mitrovice nakon ’99. godine koje funkcionišu u okviru OŠ  “Branko Radičević”, ističe da deca redovno pohađaju nastavu, i da je umnogome promenjen raniji negativan trend da roditelji ispisuju decu iz škole tokom ili po završetku osnovne škole

“Sada je drugačije, unazad već 4 godine deca koja završavaju osnovnu školu kod nas, upisuju i srednju, i dečaci i devojčice, što do skoro nije bilo, da devojčice upisuju već oni imaju njihovu tradiciju, ranije se udaju . Ali sada idu u srednju školu, upisuju se u srednju tehničku na zanate, a veliki broj devojčica je zainteresovan za ekonomsku školu.”

Prema njenim rečima, nekih 30 odsto učenika po završetku osnovne, upiše srednju školu, što mnogo znači, s obzirom na to da ranijih godina i za dečake i za devojčice praktično nije postojala srednja škola. 

Reprizu emisije "Žensko pravo" u okviru koje smo obrađivali temu obrazovanje kod  žena, slušajte na Radiju Kontakt plus u subotu od 10h. Nakon toga, emisiju ćete moći da poslušate i na našem portalu, u sekciji  "Žena plus".